Вакцинација - симбол успеха савремене медицине

Још од настанка човека као свесног бића постоји свест о постојању болести и потреби да се она лечи. Болест се лечила према искуству и скромном знању, а све у вези ње приписивало вишој сили. Током миленијума и векова знања су се стицала и преносила, али без великих резултата. Заразне болести су и даље харале и односиле милионе живота.
Постоје бројни записи из новије историје о великим епидемијама куге, вариоле и других заразних болести које нису могле бити заустављене, већ су се одвијале својим током у коме је човек био само немоћни посматрач. Са доласком ренесансе,а нарочито током индустријске револуције, медицина се нагло развија . Све чешће се питање ЗАШТО се нешто дешава замењује питањем КАКО се дешава, како настаје болест и како болест може да се успешно лечи. Долази се и до првих сазнања о узрочницима инфективних болести, а одмах се поставља питање како се овакве болести могу превенирати. Крајем 18 -ог века Едвард Џенер је приметио да особе које музу краве и на тај начин се заразе крављим богињама, постају имуне и на велике богиње. Ускоро је, на основу ових сазнања, увео поступак заштите који је касније назван ВАКЦИНАЦИЈА. Крајем 19 - ог века је Луј Пастер увео вакцине против колере живине, антракса и беснила. Током наредних деценија постављени су темељи савремене вакцинологије. Развијен је велики број вакцина за различите бактеријске и вирусне болести људи и животиња. Током времена је коришћена најсавременија расположива технологија. Начин на који се данас вакцине развијају и тестирају је фундаментално другачији од оног на почетку развоја вакцина. Данас имамо велики број вакцина за превенцију бактеријских и вирусних болести. По начину на који се припремају можемо их поделити на атенуиране, инактивисане, компонентне, рекомбинантне, векторске... Све имају једну заједничку сврху. Да спрече настанак инфективне болести или ублаже клинички ток. Да сачувају здравље и живот.

Да деца порасту...