Играти се у доба короне

Добро је познато да је слободна, неспутана игра у спољном окружењу, важна компонента здравог раста и развоја и достизања комплетног благостања у дечјем узрасту.

Препоруке стручњака да је боравак и играње напољу витално значајно за децу, у условима пандемије КОВИД-19 на посебном су испиту – посебно у условима када је доношење и спровођење рестриктивних противепидемијских мера широм света све присутније и када се препоруке за самоизолацијом, пре свега, све дужи боравак у кући свих нас, постављају као приоритетне за очување здравља појединаца и читавих заједница.

На почетку, морамо нагласити чињеницу која је сада неспорна – деца, укључујући и веома малу децу, могу оболети од КОВИД-19. Тачно је, с друге стране, да многа од њих не развију никакве симптоме. Већи део оболелих малишана развије само благу клиничку слику болести са симптомима попут благо повишене телесне температуре, умора или кашља. Ипак, поједина деца развију и одређене компликације, иако се мора нагласити да су ти случајеви доста ретки.

Колико је игра, а пре свега игра напољу важна и практично неодвојива од здравља деце, чак и у пандемијским условима, показује пример Велике Британије. Иако је ова земља почетком новембра 2020. увела веома рестриктивне противепидемијске мере, укључујући и ограничења кретања, једна од ретких активности изузетих од тих мера јесте управо слободно коришћење дечјих игралишта. Под игралиштима се, притом, подразумевају сви спољни простори намењени деци и њиховом игрању, укључујући и оне просторе који имају за ту намену постављене справе, односно опрему.

Наравно, када је реч о боравку деце на игралиштима – пожељно је пре употребе дезинфиковати површине које дете додирује, и то средством за дезинфекцију или антибактеријским марамицама. Такође, веома је важно научити дете, уколико узраст то дозвољава, да током игре избегава да додирује лице и очи рукама, као и научити га како да кија и кашље – да прекрије лице мајицом или надлактицом. За одрасле и овај савет – не би било лоше прескакати ужине на отвореном, нарочито ако не постоји могућност темељног прања руку.

Оно што стоји као универзална и незаобилазна препорука, током досадашњег трајања пандемије, јесте да се приликом боравка на отвореном, укључујући и игралишта, увек тежи одржавању физичке дистанце, како између деце (колико год је то могуће), тако и између одраслих.

Како би физичка дистанца била заиста делотворна и свима гарантовала неопходну безбедност, није препоручљиво уопште планирати и практиковати циљана окупљања у парковима и на игралиштима. Само уколико можете бити стопроцентно сигурни да су ваши пријатељи и/или другари васе деце здрави, као и да нису били у непосредном контакту са неким потенцијално инфицираним новим корона вирусом, онда непосредно дружење и игра са још једним дететом може бити сматрано безбедним. Али – да ли данас било ко од нас заиста може гарантовати да није у скорије време имао ризичан контакт?

Дружења напољу која остављају могућност да се направи већа, односно пожељна физичка дистанца, могу бити компромисно, а истовремено врло добро решење, прихватљиво за све – и за одрасле и за децу. Активности попут вожње бицикала, ролера, скејта или тротинета, дугих шетњи, планинарења, играња бадмингтона, фризбија, прескакања вијаче, полигонских активности, школице, као и бројних игара лоптом у којима се може избећи близак контакт (бесконтактни фудбал, шутирање на гол/кош) веома су добре опције за квалитетно време проведено напољу, а да притом неопходне безбедносне мере буду максимално испоштоване.

Ипак, чак и код ових активности треба водити рачуна о безбедној, односно неопходној физичкој дистанци! Тако је нпр. препоручена удаљеност за причу или игру добацивања – минимум 2м, за заједничку шетњу чак 4м, за трчање- 10м, а за вожњу бицикала треба одржавати размак од чак 20м!

На ове начине прецизно осмишљено слободно време допушта свима нама преко потребно дружење, а ипак у доброј мери умањује могућност потенцијалног преноса вируса.

Не заборавите – што је удаљеност већа и број контаката са другима мањи – мањи је и ризик од инфекције!

Уколико сте ипак свесни да са децом сва ова правила тешко можете да испоштујете, можда је најбоље да у потпуности избегнете циљана дружења, бар на још неко време.

Оно што се, ипак, не може занемарити, јесте чињеница да нам је социјална интеракција свима преко потребна, сада када је нам је на толико начина ограничена или чак у потпуности онемогућена, можда више него икад осећамо колико нам недостаје друштвена компонента наших живота. Деца то осећају можда и више него одрасли.

И, иако то није ни близу идеалног решења, у недостатку могућности за нашим лагодним и растерећеним живим, непосредним контактом са пријатељима, родбином, са другарима, као сламке спаса остају нам – виртуална дружења. Коришћење бројних онлајн платформи за међусобну комуникацију, али и за различите игре и забаву, нешто је што је генерацији данашње деце иначе веома блиско. Ово је јединствен тренутак када би одрасли морали добро да размотре и можда чак и признају све позитивне аспекте тог света деце који су до сада доминантно осуђивали. А ово је можда и тренутак да то окружење сви прихватимо као алтернативне, безбедније, виртуалне мостове нашег друштвеног живота, макар на још неко време. А све у циљу очувања нашег менталног здравља. Јер и стање нашег ума и емоција, наше потребе као социјалних бића – мера су здравља коју не смемо занемаривати у овом напорном периоду.

 Игра, у свим облицима, на све расположиве начине, негујућа је и лековита – за децу, али и за одрасле.