Светски дан вода 2021. године биће обележен 22. марта у онлајн догађају. Светски дан вода слави воду и подиже свест о глобалној кризи са водом, а основни фокус обележавања је подршка постизању циља одрживог развоја (СДГ) 6: вода и санитација за све до 2030. године.

Тема Светског дана вода 2021. је вредновање воде. Вредност воде је много већа од цене - вода има огромну и комплексну вредност за наша домаћинства, храну, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вредности, ризикујемо да лоше управљамо овим коначним, незаменљивим ресурсом. СДГ 6 треба да обезбеди воду и канализацију за све. Без свеобухватног разумевања праве, вишедимензионалне вредности воде, нећемо моћи да заштитимо овај критични ресурс у корист свих.

Болести бубрега нису тако ретке као што се мисли - чак једна од девет особа у свету је има. У 2019. години је у свакој недељи 5 особа изгубило живот чекајући трансплантацију бубрега. Просечно чекање  транплантације бубрега износи 3 године. Око 25% особа које су због болести изазване вирусом ковид 19 биле на механичким вентилаторима су развиле акутну бубрежну слабост и биле лечене дијализом.

У Београду је у 2019. години умрло 370 лица од хроничне бубрежне инсуфицијенције, а 996 новооболелих становника Београда је било регистровано.

Боримо се за своје здравље знањем и одговорним понашањем!

Рак материце је најчешћи малигни тумор гениталног система жена у Европи и налази се на четвртом месту по учесталости у женској популацији, иза карцинома дојке, дебелог црева и плућа. У нашој земљи рак материце је на другом месту међу малигним обољењима женских репродуктивних органа, одмах након карцинома грлића материце, а када узмемо у обзир сва малигна обољења, на петом месту у популацији жена.

Годишње од овог обољења у Србији оболи око 700-800 жена, а умре скоро 200.

Скрининг или рано откривање рака дебелог црева представља примену скрининг теста у циљу раног откривања болести код особа без симптома и знакова болести. Скрининг рака дебелог црева спашава животе. Истраживања су показала да је могуће смањити смртност од рака дебелог црева, превентивним прегледом столице на голим оком невидљиву крв у столици која је често први знак болести дебелог црева.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је могуће елиминисати, мењати или утицати на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака.

Према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту – стручњаци предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Овакво стање последица је укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Пнеумокок је бактерија која припада групи стрептокока (Стрептококус пнеумоније), а име је добила по типичном обољењу које изазива, а то је упала плућа - пнеумонија.

Пнеумокок је уобичајени становник горњих делова респираторног тракта. Налази се најчешће на слузокожи носа као колонизатор у оквиру нормалне флоре. Дужина трајања колонизације варира и дужа је код деце. Почиње већ у првим месецима живота, а посебно је честа током зимских месеци. Највиши ниво колонизације је забележен код одојчади и деце предшколског узраста (до 70%), а затим постепено опада. Код одраслих особа износи око 10%, а виши је код оних окружених децом. Клицоноштво је посебно често код особа у колективима (обданишта, касарне). Колонизација пнеумококом се не лечи и детету без симптома пнеумококне болести се не дају антибиотици.

Установљен 2002. године од стране Међународне кофедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, Међународни дан деце оболеле од рака постао је део Календара јавног здравља у Републици Србији 2013. године.

Обележава се 15. фебруара са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама. 

Током целокупног трајања пандемије КОВИД-19 напори свих земаља и њихових здравствених система превасходно су усредсређени на спасавање људских живота у акутној фази инфекције.

Ипак, како време одмиче и прикупљају се бројна искуства из праксе, лагано почињемо да се суочавамо и са питањима која се тичу опоравка и борбе са дугорочним последицама овог обољења.