Светски Дан животне средине - 5. јун 2015.године
Дан животне средине је установљен 1972. године од стране Генералне скупштине Уједињених нација са циљем да обележи отварање Конференције о животној средини одржане у Стокхолму исте године.
Подржан слоганом – “Седам милијарди снова. Једна планета. Користимо са пажњом” – Дан животне средине 2015. године има за циљ да упозори на неодрживу брзину којом користимо ресурсе наше планете, и да преусмери индивидуално и заједничко понашање у смеру одрживог стила живота.
Многи од Земљиних екосистема су близу критичне тачке трошења када могу у потпуност нестати или се неповратно изменити, из разлога убрзаног увећања популације и развоја економије. Сада се на алармантно високом нивоу налази неодржива потрошња ресурса из природе, пре свега у области хране, воде и енергетике. Превасходно узрокован повећаним приходом домаћинстава (нарочито изражено у градској средини), садашњи стил живота људи широм света заједнички превазилази регенеративни капацитет наше планете за обновом извора из природе. Данас становништво троши природне изворе 1.5 планете. То значи да је Земљи потребно годину и по дана да обнови оно што потрошимо током једне године. Уколико се потрошња и производња наставе на садашњем нивоу, до 2030.године биће нам потребне две планете, а уколико и популација нарасте на очекиваних 9.6 милијарди становника, до 2050. године биће нам потребне чак три планете да одржимо садашњи начин живота и потрошње.
Одржива потрошња може бити описана као “употреба добара и услуга која одговара основним потребама и доноси бољи квалитет живота, док истовремено своди на најнижи ниво коришћење ресурса из природе, токсичних материја и стварање отпада и загађивача током животног циклуса, на такав начин да не угрози будуће генерације” (Симпозијум у Ослу, 1994).
„Користимо са пажњом“ подразумева живот у границама планете како би обезбедили здраву будућност у којој можемо остварити наше снове. Просперитет људи не сме бити на уштрб планете Земље. Одржив живот значи чинити боље и више уз мању потрошњу. То значи знати да пораст употребе природних добара и последични утицај на животну средину не мора неизоставно бити ко-производ економског раста.
"Иако једна индивидуална одлука може изгледати мало у светлу глобалних промена и изазова, када милијарде људи удруже снаге за постизање заједничког циља, можемо направити значајну разлику” – Генерални секретар УН Бан Ки-Мун
Референца: http://www.unep.org/wed/about.asp
