Светски дан здравља 2023 – 7. aприл
ЈЕДНАКОСТ У ЗДРАВЉУ – ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ
Светска здравствена организација (СЗО) ове године обележава 75 година рада на унапређењу јавног здравља. Слоган обележавања Светског дана здравља је поново „Здравље за све“, у знак подсећања на оно због чега је ова организација и основана – да ради на промоцији и очувању здравља широм света, да се стара о онима чије је здравље посебно угрожено, како би сви и свуда могли да достигну највиши ниво здравља и благостања.
Да би здравље за све постало стварност, потребно је променити много тога на нивоу појединаца и заједница, као и на нивоу држава у целини. Људи могу бити у центру одлука о здрављу и утицати на здравствене исходе тек онда када се обезбеди њихово информисано и активно учешће у доношењу тих одлука. Појединци, породице и заједнице морају бити оснажени и охрабрени да повећају своје друштвено учешће, као и бригу о сопственом здрављу и здрављу заједнице.
СЗО поручује да се успех мора мерити благостањем људи и здравим окружењем. У том смислу, апелује се на државе чланице да се преоријентишу са економија вођених профитом и оних које за последицу имају загађење животне средине, на економије вођене праведношћу и благостањем. Како би се повећали преко потребни јавни приходи, СЗО препоручује повећање такси, односно пореза на производе који имају негативан утицај на здравље популације, као што су: дуван, алкохол, додатни шећер и фосилна горива. Уз то, само здраво животно окружење може променити животе људи.
Здравље за све подразумева да сви људи имају добро здравље и испуњен живот у мирном, стабилном и одрживом свету. С обзиром да је право на здравље основно људско право, свако мора имати приступ здравственим услугама које су му потребне, без обзира где живи и какве су му финансијске могућности. Међутим, у свету у коме живимо, 30% популације није у могућности да приступи основним здравственим услугама. Скоро две милијарде светске популације се суочава са огромним трошковима за здравствену заштиту, који доводе до њиховог осиромашења, са изразитом неправедношћу према онима који живе у најугроженијим срединама.
Универзална покривеност здравственом заштитом и здравствени системи засновани на примарној здравственој заштити су решења која СЗО заговара већ деценијама и за чију делотворност постоје бројни докази. Одговорност је на креаторима здравствених политика и њиховој посвећености улагању у универзалну здравствену покривеност, која подразумева да сви грађани могу да приступе здравственим услугама без финансијских потешкоћа, односно кроз стварање система здравствене заштите који људима пружа једнаке могућности да достигну највиши могући ниво здравља. На овај начин се постиже финансијска заштита, „извлаче“ људи из зачараног круга сиромаштва, промовише добробит породица и заједница, ублажавају јавноздравствене кризе у ситуацијама глобалних претњи по здравље. Све државе чланице Уједињених нација сагласиле су се да ће радити на универзалној здравственој заштити, како би се до 2030. године достигли Циљеви одрживог развоја.
Квалитетна, доступна и приступачна примарна здравствена заштита је најделотворнији и најисплативији начин да се здравствене услуге приближе људима. При томе, она мора да досегне и ангажује и оне са највећим, а често непрепознатим потребама, у свим старосним категоријама. Због тога је важно да примарна здравствена заштита уважава принципе правичности, родне сензитивности и заснованости на правима, у свакодневним активностима пружања здравствених услуга и кроз специфичне програме, намењене посебно осетљивим групама.
Подаци и пројекције о кретању радне снаге у здравственим системима широм света упозоравају да се у периоду од 2023. до 2030. године очекује недостатак десет милиона здравствених радника. За даљи напредак ка здрављу за све, потребни су квалификовани здравствени радници, улагања у њихово образовање и отварање нових радних места за здравствени сектор. Такође, важно је обавезати друге секторе друштва да систематски воде рачуна о здрављу и импликацијама својих одлука, како би избегли штетне утицаје и побољшали здравље становништва. Најзад, потребно је јачати сарадњу са цивилним сектором и омогућити му да учествује у креирању јавне политике и праћењу напретка у постизању здравља за све.
Шта свако од нас може да уради за своје здравље?
♦ Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину.
♦ Будите физички активни сваког дана!
♦ Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима.
♦ Ограничите унос алкохолних пића!
♦ Дружите се!
♦ Редовно контролишите своје здравље код свог изабраног лекара.
Светска здравствена организација (СЗО) ове године обележава 75 година рада на унапређењу јавног здравља. Слоган обележавања Светског дана здравља је поново „Здравље за све“, у знак подсећања на оно због чега је ова организација и основана – да ради на промоцији и очувању здравља широм света, да се стара о онима чије је здравље посебно угрожено, како би сви и свуда могли да достигну највиши ниво здравља и благостања.
Да би здравље за све постало стварност, потребно је променити много тога на нивоу појединаца и заједница, као и на нивоу држава у целини. Људи могу бити у центру одлука о здрављу и утицати на здравствене исходе тек онда када се обезбеди њихово информисано и активно учешће у доношењу тих одлука. Појединци, породице и заједнице морају бити оснажени и охрабрени да повећају своје друштвено учешће, као и бригу о сопственом здрављу и здрављу заједнице.
СЗО поручује да се успех мора мерити благостањем људи и здравим окружењем. У том смислу, апелује се на државе чланице да се преоријентишу са економија вођених профитом и оних које за последицу имају загађење животне средине, на економије вођене праведношћу и благостањем. Како би се повећали преко потребни јавни приходи, СЗО препоручује повећање такси, односно пореза на производе који имају негативан утицај на здравље популације, као што су: дуван, алкохол, додатни шећер и фосилна горива. Уз то, само здраво животно окружење може променити животе људи.
Здравље за све подразумева да сви људи имају добро здравље и испуњен живот у мирном, стабилном и одрживом свету. С обзиром да је право на здравље основно људско право, свако мора имати приступ здравственим услугама које су му потребне, без обзира где живи и какве су му финансијске могућности. Међутим, у свету у коме живимо, 30% популације није у могућности да приступи основним здравственим услугама. Скоро две милијарде светске популације се суочава са огромним трошковима за здравствену заштиту, који доводе до њиховог осиромашења, са изразитом неправедношћу према онима који живе у најугроженијим срединама.
Универзална покривеност здравственом заштитом и здравствени системи засновани на примарној здравственој заштити су решења која СЗО заговара већ деценијама и за чију делотворност постоје бројни докази. Одговорност је на креаторима здравствених политика и њиховој посвећености улагању у универзалну здравствену покривеност, која подразумева да сви грађани могу да приступе здравственим услугама без финансијских потешкоћа, односно кроз стварање система здравствене заштите који људима пружа једнаке могућности да достигну највиши могући ниво здравља. На овај начин се постиже финансијска заштита, „извлаче“ људи из зачараног круга сиромаштва, промовише добробит породица и заједница, ублажавају јавноздравствене кризе у ситуацијама глобалних претњи по здравље. Све државе чланице Уједињених нација сагласиле су се да ће радити на универзалној здравственој заштити, како би се до 2030. године достигли Циљеви одрживог развоја.
Квалитетна, доступна и приступачна примарна здравствена заштита је најделотворнији и најисплативији начин да се здравствене услуге приближе људима. При томе, она мора да досегне и ангажује и оне са највећим, а често непрепознатим потребама, у свим старосним категоријама. Због тога је важно да примарна здравствена заштита уважава принципе правичности, родне сензитивности и заснованости на правима, у свакодневним активностима пружања здравствених услуга и кроз специфичне програме, намењене посебно осетљивим групама.
Подаци и пројекције о кретању радне снаге у здравственим системима широм света упозоравају да се у периоду од 2023. до 2030. године очекује недостатак десет милиона здравствених радника. За даљи напредак ка здрављу за све, потребни су квалификовани здравствени радници, улагања у њихово образовање и отварање нових радних места за здравствени сектор. Такође, важно је обавезати друге секторе друштва да систематски воде рачуна о здрављу и импликацијама својих одлука, како би избегли штетне утицаје и побољшали здравље становништва. Најзад, потребно је јачати сарадњу са цивилним сектором и омогућити му да учествује у креирању јавне политике и праћењу напретка у постизању здравља за све.
Шта свако од нас може да уради за своје здравље?
♦ Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину.
♦ Будите физички активни сваког дана!
♦ Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима.
♦ Ограничите унос алкохолних пића!
♦ Дружите се!
♦ Редовно контролишите своје здравље код свог изабраног лекара.