31. јануар 2017. - Национални дан без дуванског дима
Национални дан без дуванског дима ове године се у нашој земљи обележава под слоганом: “Oдрасли пуше и мене гуше”, којим се жели скренути пажња јавности на све негативне последице пушења, посебно по здравље деце и младих, због чега je неопходно потпуно их заштитити од изложености дуванском диму.
Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму и једина ефикасна заштита je његова потпуна елиминација из окружења. Докази из бројних истраживања несумњиво говоре да употреба дувана и дуванских производа повећава ризик од настанка бројних хроничних незаразних обољења. Чак и сам боравак у било ком јавном, радном или животном простору у коме је присутан дувански дим, и непушаче доводи у ризик од настанка широког спектра поремећаја здравља.
Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Резултати Истраживања здравља становништва из 2013. године, показују да су грађани Србије у великој мери свесни ових чињеница - више од половине пушача (58,8%) и скоро половина испитаних непушача (47,1%) забринуто је за своје здравље због последица изложености дуванском диму.
Међутим, и поред сагледавања oвих ризика, чињеница је да у Србији и даље пуши више од трећине становника старијих од 15 година (34,7%), а оно што посебно брине је благи пораст процента пушача у односу на претходно истраживање из 2006. године (33,6%). Према резултатима Истраживања здравља становника Републике Србије који се односе на популацију Београда, пушење је свакодневна или повремена навика 31,6% одраслих становника главног града. Свакодневних пушача је 27,5%, док јаку зависност према употреби дувана (више од 20 цигарета дневно) показује 17,5% испитаних.
Више од половине одраслих Београђана пушило је некада током свог живота (53,8%), a већина њих (87,7%) су током тог периода били свакодневни пушачи. Највећи проценат пушача је старости између 25 и 34 године а најмањи међу Београђанима старијим од 75 година. Oд 2010. године у нашој земљи је на снази Закон о заштити снановништва од изложености дуванском диму. Истраживање о ефектима и ставовима у вези са Законом ради се сваке године од његовог усвајања. Резултати последњег истраживања, спроведеног током 2015. године, указују на још увек високу толеранцију нашег становништва на изложеност дуванском диму и указују на неопходност преиспитивања доследности у спровођењу и ефикасности важећих мера контроле, али и на потребу за унапређењем постојеће законске регулативе.
Издвајамо важније резултате овог Истраживања:
- Пушење је дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији (46%), а тек у сваком десетом домаћинству пушење је дозвољено само на тераси/дворишту (10%);
- Више од две трећине пунолетних грађана Србије, пушача и непушача, изложено је дуванском диму у својој кући (65%), док је 75% одраслих становника изложено дуванском диму у кући пријатеља/рођака;
- Упркос забрани пушења, сваки пети одрасли грађанин Србије (20%) изложен је дуванском диму на радном месту, док је 5% становништва изложено дуванском диму у образовној установи;
- Сваки други одрасли становник Србије (52%) изложен је дуванском диму на местима на које излази;
- Сваком другом пунолетном становнику (51%) смета изложеност дуванском диму на местима на које излази, док 56% становништва наводи да им смета изложеност дуванском диму на радном месту;
Више од две трећине (72%) одраслог становништва подржало би забрану пушења на дечјим игралиштима, а 35% сматра да би пушење требало забранити у парковима. Паралелно са доношењем нових законских решења, а у циљу њихове боље, доследније и дугорочно успешније примене у пракси, од великог је значаја интензивно и систематски радити на подизању свести јавности о штетности дуванског дима и оснаживању сваког појединца да се активно супротстави негативном утицају средине – да никада не почне, да престане да пуши или да, уколико упркос свему и даље бира ову штетну навику - поштује права оних који је нису изабрали.
