Светски дан борбе против рака: „Ја сам, ја хоћу” - 4. фебруар 2019.

Почевши од 2000. године, Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака сваког 4. фебруара обележавају Светски дан борбе против рака.

У наредне три године, кампања поводом Светског дана борбе против рака ће се одвијати под слоганом „Ја сам, ја хоћу” – овом поруком наглашавају се могућности деловања појединаца у овом важном пољу - својим садашњим активностима, утичемо на будуће исходе, а скуп наших акција, акције су заједнице којој припадамо.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2018. годину, 18,1 милиона људи оболело од малигних болести, док је регистровано 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора.Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету.

Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и  водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи.Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце.

Србија  према проценама IARC- а се међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).

Шта можемо да учинимо?

Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака. На скрининг рака дојке позивају се  жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Према подацима регистра за рак Градског завода за јавно здравље Београд, на крају 2017. године у Београду је регистровано 95.556 особа које живе са раком. Подизање свести о величини и значају овог проблема, као и информисање грађана о мерама успешним у спречавању развоја рака, и ове године биће централна тема Светског дана борбе против рака.