Примена пробиотика током терапије антибиотицима

Друга половина двадесетог века донела је масовну употребу антибиотика у лечењу различитих бактеријских инфекција. Током година су развијани нови антибиотици, комбинације антибиотика и њиховог дозирања, као и трајања терапије. Успешност лечења антибиотицима код различитих инфективних болести су дуго у другом плану држали нежељене ефекте који су се појављивали током и после терапије антибиотицима. Нови концепти терапије су допринели успешности у лечењу многих болести али и појави нежељених ефеката током и после терапије антибиотицима.

Свако од нас поседује сопствену бактеријску сапрофитну флору на кожи, слузокожи, систему органа за варење и др. Са својом бактеријском флором живимо у симбиози, што значи да у том односу и ми и бактерије имамо користи. Наша бактеријска флора нас чува од насељавања мање пожељним, патогеним бактеријама. Поремећаји и нестајање наше бактеријске флоре, до које може доћи током и после антибиотске терапије, може довести до разможавања нежељене патогене бактеријске флоре која је отпорна на примењени антибиотик. Ово је нарочито изражено у цревима. Ток болести може бити благ, али и врло озбиљан. Данас је уобичајено да се упоредо са антибиотицима дају пробиотици. Пробиотици су на посебан начин припремљене културе бактерија које су “корисни“ становници црева. Пробиотици се дају са циљем да се надокнади сапрофитна флора. Најчешће коришћени пробиотици су различите врсте рода Bifidobacterium и Lactobacillus.

У ситуацији када сте болесни и када ваш лекар сматра да треба да вас лечи антибиотиком, посаветујте се са њим око примене пробиотика. Примена пробиотика је важна у току трајања лечења антибиотицима, омогућава одржавање сапрофитне флоре црева и спречава појаву нежељених ефеката терапије.