Најчешћа питања и одговори у вези тровања храном

1. Због чега се тровања храном најчешће дешавају током лета и летовања?

На високим температурама, у летњем периоду, храна је погодно тло за развој микроорганизама. Када се микроорганизми (узрочници болести) нађу у повољним условима (одговарајућа температура и влажност), омогућавају да се они веома брзо размножавају. Једна бактерија, када се на нађе под повољним условима, у року од само седам сати, може формирати нових два милиона бактерија.

Такође, у летњем периоду, већи је број и инсеката који могу да пренесу узрочнике заразних болести. Тај начин преноса је значајнији у нехигијенским насељима и у неразвијеним земљама.

2. Да ли је на летовању организам осетљивији и склонији тровању, него што је то случај код куће?

Осетљивост организма на цревне заразне болести је иста, без обзира где се налазимо. Тровања храном се повезују са коришћењем хигијенски неисправних намирница, непридржавања хигијенских мера приликом припреме хране, неадекватним чувањем намирница/припремљене хране.

3. Која храна најчешће изазива тровања и због чега? Да ли тежина тровања зависи од конкретне намирнице (од јаја је тровање теже и сл.)?

Нарочито погодна храна за разможавање бактерија је храна животињског порекла: месо, јаја, млеко, млечни производи, као и риба и плодови мора, али и поврће и воће, уколико се добро не оперу пре конзумирања. Тежина тровања не зависи од врсте унете намирнице, већ од броја унетих микроорганизама односно количине токсина, од вируленције микроорганизма (способности микроорганизма да изазове обољење) и од осетљивости домаћина. Најосетљивија су одојчад и мала деца, особе старије животне доби које имају неко хронично обољење и особе са ослабљеним имунитетом.

4. Које бактерије и вируси могу да буду присутни у храни којом смо се отровали?

Најчешће бактерије које могу бити присутне у храни и изазвати цревну инфекцију су салмонеле и кампилобактер, као и златни стафилокок (Стапхyлоцоццус ауреус) који продукује ентеротоксин који изазива тровање. Од вируса у храни најчешће је присутан норо вирус.

Основни пут преноса салмонела и кампилобактера су недовољно термички обрађене намирнице (месо и прерађевине од меса, млеко и млечни производи, јаја и производи спремљени од њих – кремови, колачи, торте, сладолед). Млевено месо, кашаста храна и слаткиши највише погодују за размножавање златног стафилокока. Неопрано воће и поврће је најчешћи пут преноса норо вируса.

5. Који су први симптоми тровања?

Први симптоми тровања се могу јавити 30 минута до 3 дана након конзумирања контаминиране хране: мучнина, повраћање, учестале столице, болови/грчеви у стомаку, главобоља, повишена телесна температура, малаксалост.

6. Како знати када је у питању лакши, а када тежи облик тровања?

Клиничка слика тровања може ићи од лаке до тешке која захтева хоспитализацију. Учестале течне столице и повраћање могу довести до великог губитка течности и електролита. Тежа клиничка слика подразумева да је дошло до дехидратације, која се манифестује сувим устима, сувим језиком који је обложен белим наслагама, тамнијом мокраћом и убрзаним радом срца.

7. Када су потребни лекови и који лекови? Колико пробиотици могу да помогну?

Терапија је симптоматска, надокнада течности и електролита, било оралним путем (растворима) или физиолошким путем (интравенски), када су у питању тежи облици обољења. Корисно је узимање пробиотика. То су корисне бактерије, које регулишу цревну флору, скраћују трајање болести и излучивање узрочника путем столице. Лаганија исхрана се саветује неколико дана, односно до престанка симптома болести и неколико дана након тога.

Не саветује се узимање антибиотика за вирусне инфекциј, јер антибиотици не делују на вирусе. Када су у питању бактеријске инфекције, антибиотике користимо у строго контролисаним условима, односно, дају се особама који имају тежу клиничку слику, обично одојчади и малој деци, особама старије животне доби које имају неко хронично обољење, као и особама са ослабљеним имунитетом. У другим случајевима се не препоручује узимање антибиотика, јер се на тај начин продужава трајање клиничке слике и излучивање узрочника из организма.

8. Постоји ли превенција?

• Храну треба термички обрадити на температури изнад 70° Ц и конзумирати у року од најдуже 2 сата након припреме или је чувати у фрижидеру на температури испод 8° Ц.
• Заштити храну од контакта са инсектима и глодарима.
• Најважнија превентивна мера је добро прање руку и прибора за обраду намирница, радних површина на којима се спрема храна и одржавање чистоће посудја.
• Конзимирати само добро печена или кувана јаја.
• За употребу користити хигијенски исправне - прегледане намирнице које имају декларацију.Избегавати куповину намирница на уличним и пијачним тезгама. Избегавати прављење мајонеза, филова, кремова и сладоледа од живих, термички необрађених јаја. Важне су хигијенске мере у поступку припремања хране, правилно чување и дистрибуција хране.
• Добро прање воћа и поврћа.

9. Која храна је најбезбеднија?

Приликом куповине намирница потребно је контролисати изглед, рок употребе и начин чувања. Производи од меса и млека, треба да се чувају у купују само ако су у расхладним витринама. Уколико су сви критеријуми задовољени, намирница је безбедна за коришћење.

 

ШТА СУ САЛМОНЕЛОЗЕ?

Салмонелозе су обољења људи и животиња изазвана бактеријама из рода Salmonella. Припадају групи болести узрокованих загађеном храном тј. тровањима храном (toxiinfectio alimentaris). До сада је познато преко 2000 различитих серотипова салмонела, али нису сви патогени за човека. Салмонеле су отпорне у спољној средини. На разној храни могу се одржати од неколико дана до неколико недеља.

Салмонелозе се јављају током целе године али више у току летњих месеци. Обољење се ређе јавља спорадично, а чешће у виду мањих или већих епидемија.

СИМПТОМИ БОЛЕСТИ?

Симптоми болести се јављају након инкубације од 6-72 сата. Болест почиње нагло са знацима гастроентеритиса - пролив, болови у трбуху, мучнина, повраћање, повишена температура и до 40°C, главобоља и малаксалост. Тегобе трају неколико дана (обично 2-5 дана), а понекад и много дуже зависно од имунитета особе и типа салмонела. Клинички облици се крећу од лаких и безсимптомних до веома тешких. У ретким случајевима обољење може да пређе у септикемију. Смртност је ретка, изузев и врло малих или врло старих и слабих особа са смењеним имунитетом.

ИЗВОР ЗАРАЗЕ?

Извор заразе су разне животиње, како домаће тако и дивље. Извор заразе може да буде и човек, било као болесник или као носилац узрочника (клицоноша).

НАЧИН ПРЕНОШЕЊА САЛМОНЕЛЕ?

Основни пут преноса салмонела животињског порекла су животне намирнице, недовољно термички обрађене (месо и месне прерађевине, млеко и млечни производи, јаја и производи спремљени од њих - кремови, колачи, сладолед). Инфекција се може пренети и преко руку заражене особе која ради на припреми хране, контаминираним прибором или преко радне површине.

Контактни пут преноса салмонела је значајан код интрахоспиталних инфекција (нарочито у породилиштима и одељењима за новорођенчад).

Вода је ређи пут преношења салмонела.

КО НАЈВИШЕ ОБОЉЕВА?

Старији људи, деца, труднице као и људи смањеног имунитета (отпорности). Нема разлике у обољевању у односу на пол.

КАКО СЕ ДИЈАГНОСТИКУЈЕ?

Изолација салмонела са врши из столице, крви или повраћених маса оболеле особе.

Налаз истог узрочника у сумњивој храни потврђује пут преношења инфекције.

КАКО СЕ ЛЕЧИ?

Лекове не узимати на своју руку и одмах се јавити лекару. Лечење се спроводи у зависности од тежине клиничке слике, а само у тежим случајевима потребна је хоспитализација.

РАШИРЕНОСТ САЛМОНЕЛОЗЕ?

Салмонелозе су космополитска обољења и представљају епидемиолошки проблем широм света.

Међународна трговина животним намирницама значајно доприноси ширењу разних типова салмонела. Развојем прехрамбене индустрије, колективне исхране и коришћењем готових јела, салмонелозе су постале проблем развијених земаља.

КАКО СПРЕЧИТИ БОЛЕСТ?

• Храну треба термички обрадити на температури изнад 65°C и конзумирати у року од најдуже 2 сата након припреме или је чувати у фрижидеру на температури испод 8°C.
• Заштити храну од контакта са инсектима и глодарима.
• Најважнија превентивна мера је добро прање руку и прибора за обраду намирница, радних површина на којима се спрема храна и одржавање чистоће посуђа.
• Конзимирати само добро печена или кувана јаја.
• За употребу користити хигијенски исправне-прегледане намирнице које има-ју декларацију.Избегавати куповину намирница на уличним и пијачним
  тезгама. Избегавати прављење мајонеза, филова, кремова и сладоледа од
  живих, термички необрађених јаја. Важне су хигијенске мере у поступку
  припремања хране, правилно чување и дистрибуција хране.
• Избегавати употребу недовољно печеног меса са роштиља.