Светски дан контрацепције 2019.
Светски дан контрацепције се обележава сваке године, 26. септембра почевши од 2007. године. Кампања је покренута на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Такође, неопходно је младима омогућити што адекватнији приступ информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.
Тематски неодвојив део кампање је и планирање породице као изузетно важно питање јавног здравља и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта. Здравствено прихватљив модел планирања породице подразумева да жена реализује трудноће између 18. и 35. године живота, са размаком између трудноћа не краћим од две године и да не роди више од четворо деце.
Добробити ефикасног планирања трудноће тичу се првенствено жена и деце, као најосетљивијих и са демографског аспекта највреднијих категорија становништва. Планирањем трудноће ефикасним методама контрацепције жене чувају плодност и унапређују опште здравље док децу из планираних трудноћа одликују боље здравље, брже напредовање и већа могућност за остваривање њихових потенцијала. Планирање породице утиче позитивно и на мушкарце, управо јер доприноси равноправности у партнерским односима и подели одговорности за сексуално и репродуктивно понашање. Породице у којима се не рађа стихијски већ планирано, имају хармоничније односе и боље су међусобно повезани.
Савремена жена има потребу и право да буде ослобођена страховања и суочавања са непланираном и нежељеном трудноћом. Непланирана трудноћа, без обзира на исход, угрожава физичко и психичко здравље жене и смањује шансе за рађање здравог новорођенчета и његов оптимални телесни и ментални развој. Уколико дође до непланиране трудноће, жена прибегава намерном прекиду трудноће. Познато је да намерни прекид трудноће вишеструко угрожава опште а посебно репродуктивно здравље жена, јер може да резултује повредама репродуктивних органа, анемијом, акутним и хроничним запаљењима мале карлице као и неплодношћу. Гледано са економског аспекта свакако је прихватљивије улагати у савремену контрацепцију, поготову ако се зна да је цена абортуса свакако много виша а исказује се и трошковима лечења анемије, инфекције, хроничног бола у малој карлици, неплодности. Такође, утврђено је и да се наредне трудноће чешће завршавају превеременим порођајима што доводи до повећања перинаталног морбидитета и морталитета и намеће трошкове лечења и рехабилитације превремено рођене деце.
Употреба контрацептивних средстава, поред тога што спречава нежељену трудноћу, такође штити и од сексуално преносивих инфекција.
У Републици Србији, становништво претежно примењује традиционалне методе контрацепције а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Само у Београду, према подацима који су достављени Градском заводу за јавно здравље, у 2018. години било је 4279 абортуса, а процењује се да их је било значајно више од тог броја.
Према подацима Одељења за економска и социјална питања Уједињених нација, постоје јасне разлике у структури коришћења контрацепције међу женама старости 15-49 година које су у браку или ванбрачној заједници између Републике Србије и других европских земаља. Наиме, комбинована контрацептивна пилула се користи пет пута ређе у нашој земљи него у осталим деловима Европе, интраутерина контрацепција четири пута ређе док се метод прекинутог сношаја као традиционални метод контрацепције користи четири пута чешће. У употреби мушких кондома нема значајне разлике код нас и у Европи.
Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље, да не страхују од инфекција и трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива неповољне или опасне последице.
