Акутне респираторне инфекције
Акутне респираторне инфекције (АРИ) представљају најчешће инфекције савременог човека. Од ових инфекција одрасле особе просечно оболе 3-5 пута годишње, а деца још чешће. Са снижавањем спољашње температуре природна отпорност организма се знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама дисајних путева. Пуна радна активност, дужи боравак у затвореним просторијама са недовољно свежег ваздуха - канцеларије, вртићи, школе, позоришта, скупови, превозна средства и сл. доприносе већој учесталости оболевања.
У ову групу болести спадају инфекције респираторног тракта изазване различитим микроорганизмима, најчешће вирусима, а знатно ређе бактеријама. Међу вирусима, као узрочницима акутних респираторних инфекција, најчешћи су вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, риновируси, аденовируси и други.
СИМПТОМИ:
Кијавица, кашаљ, иритација и цурење из носа, повишена температура, болови у мишићима и зглобовима, главобоља, болови у грлу, дрхтавица и малаксалост. Тегобе трају од 2 до 7 дана.
Најчешће се акутне респираторне инфекције манифестују као акутни назофарингитис (акутни ринитис тј.,акутно запаљење носног дела ждрела”) који је у народу познат по називу “прехлада”, ређе настаје упала грла, синуса, средњег уха, а некад долази и до упале доњих дисајних путева, бронхитиса и упале плућа.
ЛЕЧЕЊЕ:
На првом месту је симптоматска терапија: лекови против повишене телесне температуре и против болова (антипиретици, аналгетици), лекови за ублажавање кашља односно за олакшавање искашљавања, пастиле за дезинфекцију грла, капи за нос и сл. Важно је обезбедити и довољан унос течности и топлих напитака у организам, одговарајући хигијенско – дијететски режим исхране и мировање. Веома је битно истаћи да антибиотици не утичу на вирусе, тако да примена антибиотика не утиче на ток и дужину болести. Антибиотици се укључују у терапију једино по препоруци лекара.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА АРИ И ЊИХОВИХ КОМПЛИКАЦИЈА:
Најзначајније превентивне мере су одржавање личне хигијене:
- редовно прање руку,
- покривање уста марамицом при кијању и кашљању,
- хигијенски начин одлагања излучевина из носа,
- чешће проветравање просторија,
- избегавање дужих боравака у затвореним просторијама са пуно људи.
Узрочници акутних респираторних болести преносе се: директним контактом (кашљање, кијање, руковање са оболелом особом, пољубац) и индиректним контактом (преко предмета заједничке употребе који су претходно контаминирани од стране оболеле особе).
Једна од најбољих превентивних мера када је реч о заразним болестима је вакцинација. Вакцина против грипа (инфлуенце) је најпознатија вакцина када је реч о превенцији оболевања од акутних респираторних инфекција, али даје одговарајући степен заштите само од вируса грипа, не и од других врста вируса. Вакцинација против грипа се препоручује сваке године, првобитно лицима са неком од хроничних болести тј. свим лицима старијима од 65 година живота. Имунитет се стиче 2 до 3 недеље након спроведене имунизације и траје од 6 до 12 месеци. Због ове чињенице, као и због сталне промене циркулишућих сојева вируса грипа, неопходна је вакцинација против ове инфекције сваке године, а најбоље је да се обави са почетком доласка хладније сезоне. Ефикасност вакцине је различита у зависности од узраста оболелих (са старошћу опада), али је доказано да се у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се смањује могућност за добијање неке од компликација.
