Светски дан добровољних давалаца крви - 14. јун 2020.

dajte krv Почевши од 2005. године, када су 192 земље чланице Светскe здравственe скупштинe Светске здравствене организације прогласиле његово међународно обележавање, Светски дан добровољних давалаца крви редовно се обележава на глобалном плану. Неизмерна захвалност свим добровољним даваоцима крви за њихов племенити чин давалаштва, представља носећу идеју обележавања овог датума.

Са друге стране, подизање свести грађана о важности добровољног давања крви, о начинима на које се оно остварује, као и укупној улози трансфузиологије у здравственом систему једног друштва, додатни су циљеви којима се тежи.

14. јун као датум обележавања Светског дана добровољних давалаца крви, изабран је из посебног разлога – на овај дан, 1868. године рођен је славни аустријски научник др Карл Ландштајнер, чије је откриће ABO система крвних група овенчано Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1930. године. Славећи датум када је рођен један од пионира савремене трансфузиологије, удружујемо се у заједничкој намери сећања на важна достигнућа из прошлости ове гране медицине, заједно са одлучним погледом у будућност.

Тема овогодишње кампање Светске здравствене организације – „Безбедна крв спасава животе“ пропраћена је слоганом „Дај крв, и учини свет здравијим местом“, а са циљем да се нагласи важна улога појединца у укупном здрављу и благостању заједнице. Јасно је да је потреба за безбедном крвљу и крвним продуктима једна од основних у модерној медицини, било да се ради о њеној улози у лечењу разних болести и стања, или да су у питању елективне или хитне хируршке интервенције. Ипак, стање у свету забрињава – већина земаља са ниским и средњим приходима и даље улаже значајне напоре у обезбеђивању потребне доступности безбедне крви, на првом месту услед малог броја давалаца и неадекватне опремљености за тестирање крви. Један податак Светске здравствене организације најбоље осликава тренутну ситуацију – око 42% крви која се прикупља у свету долази из земаља са високим приходима, док у тим земљама живи само 16% светског становништва. Узевши ова питања у обзир, овогодишња кампања Светске здравствене организације одређена је кроз неколико следећих циљева:

одати захвалност добровољним даваоцима крви и охрабрити што више људи да постану даваоци;
подићи свест о потреби да се повећа доступност безбедне крви када год и где год да је то потребно, у циљу спасавања живота;
показати важност и потребу за универзалном доступношћу безбедне крви, потврдити њену улогу у обезбеђивању успешног и квалитетног лечења, као и у постизању универзалне здравствене заштите;
обезбедити подршку на националном, регионалном и глобалном плану, у оквиру владиних тела као и осталих партнера, за ојачавање, одржавање и улагање у националне системе за прикупљање и обезбеђивање крви.

Како постати добровољни давалац крви?

Укупно, поступак давања крви са придруженим медицинским и административним процедурама траје око 30 минута. Заинтересована лица попуњавају упитник за даваоце, обављају регистрацију, затим им се одређује ниво хемоглобина и следи лекарски преглед, након чега ће лекар одредити да ли ће особа тог дана дати крв. Крв се даје из вене на прегибу лакта, при чему се користи стерилан прибор за једнократну употребу, а након обављеног давања крви, даваоци могу да се послуже оброком захвалности. Корист која се постиже давањем крви је вишеструка – из дате јединице крви одвајањем еритроцита, тромбоцита и крвне плазме, постиже се корист за најмање једну особу која ће неке од крвних продуката примити, док је најчешћи случај да то буде три и више особа.

Детаљне информације о процедурама давања крви, предусловима за даваоце, локацијама где се може дати крв, као и бројним другим релевантним аспектима добровољног давалаштва, доступне су на интернет страници Института за трансфузију крви Србије.

Дајте крв, и учините свет здравијим местом!