Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2021.
Установљен 2002. године од стране Међународне кофедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, Међународни дан деце оболеле од рака постао је део Календара јавног здравља у Републици Србији 2013. године.
Обележава се 15. фебруара са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама.
Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 300.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ успешног приступа у контроли ових болести.
Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања достиже чак 84%, а важно је напоменути и да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе уколико постоји локална и међународна подршка у овој области.
Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.
Укупан број предшколске деце оболеле од малигних неоплазми износи 34 у 2019. години у Београду, према подацима из популационог регистра за рак. Стопа регистроване оболеле деце овог узраста на 100.000 деце износи 27.2. Најчешће малигне болести код деце предшколског узраста у 2019. години односе се на малигне неоплазме крви и лимфног ткива, на другом месту су малигне неоплазме органа за варење. Затим следе малигне неоплазме мокраћно-полног система и злоћудни тумори штитне жлезде и других жлезда са унутрашњим лучењем , потом малигне неоплазме ока, мозга и других делова ЦНС-а и неоплазме из групе система за дисање и секундарних злоћудних тумора недовољно дефинисаних и неозначених.
Током 2019. године у популационом регистру за рак регистровано је укупно 30 деце оболело од малигних неоплазми у Београду у узрасту од 7-19. година. У 2019. години, малигне болести (неоплазме) деце и омладине узраста 7–19 година показују стопу оболевања од 14,4/100.000. Према групама дијагноза, као најчешће у овој добној групи у 2019. години, издвајају се малигне неоплазме крви и лимфног ткива са учешћем од 50% укупног броја новооболелих, затим следе злоћудни тумори штитне жлезде и других жлезда са унутрашњим лучењем, злоћудни тумори ока, мозга и других делова ЦНС-а, злоћудни тумори кости, коже, везивног ткива и дојке и злоћудни тумори мушких полних органа.
Обележава се 15. фебруара са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама.
Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 300.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ успешног приступа у контроли ових болести.
Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања достиже чак 84%, а важно је напоменути и да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе уколико постоји локална и међународна подршка у овој области.
Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.
Укупан број предшколске деце оболеле од малигних неоплазми износи 34 у 2019. години у Београду, према подацима из популационог регистра за рак. Стопа регистроване оболеле деце овог узраста на 100.000 деце износи 27.2. Најчешће малигне болести код деце предшколског узраста у 2019. години односе се на малигне неоплазме крви и лимфног ткива, на другом месту су малигне неоплазме органа за варење. Затим следе малигне неоплазме мокраћно-полног система и злоћудни тумори штитне жлезде и других жлезда са унутрашњим лучењем , потом малигне неоплазме ока, мозга и других делова ЦНС-а и неоплазме из групе система за дисање и секундарних злоћудних тумора недовољно дефинисаних и неозначених.
Током 2019. године у популационом регистру за рак регистровано је укупно 30 деце оболело од малигних неоплазми у Београду у узрасту од 7-19. година. У 2019. години, малигне болести (неоплазме) деце и омладине узраста 7–19 година показују стопу оболевања од 14,4/100.000. Према групама дијагноза, као најчешће у овој добној групи у 2019. години, издвајају се малигне неоплазме крви и лимфног ткива са учешћем од 50% укупног броја новооболелих, затим следе злоћудни тумори штитне жлезде и других жлезда са унутрашњим лучењем, злоћудни тумори ока, мозга и других делова ЦНС-а, злоћудни тумори кости, коже, везивног ткива и дојке и злоћудни тумори мушких полних органа.