11. март 2021. - Светски дан бубрега

Болести бубрега нису тако ретке као што се мисли - чак једна од девет особа у свету је има. У 2019. години је у свакој недељи 5 особа изгубило живот чекајући трансплантацију бубрега. Просечно чекање  транплантације бубрега износи 3 године. Око 25% особа које су због болести изазване вирусом ковид 19 биле на механичким вентилаторима су развиле акутну бубрежну слабост и биле лечене дијализом.

У Београду је у 2019. години умрло 370 лица од хроничне бубрежне инсуфицијенције, а 996 новооболелих становника Београда је било регистровано.

Хронична болест бубрега (ХББ) је велики изазов, како за пацијента, тако и за особе у блиском окружењу. Постављање дијагнозе а потом и лечење и контрола болести, утичу у великој мери на квалитет живота оболелог, на његову породицу и пријатеље, на способност практиковања свакодневних активности попут рада, путовања, дружења. Појава анксиозности, депресије, когнитивних оштећења, гастроинтестиналних проблема и проблема са спавањем представљају додатни изазов у борби против ове болести.

Особе који живе са болестима бубрега имају потребу да задрже своју улогу у окружењу и уобичајено социјално функционисање, желећи да одрже привид нормалности и утисак контроле над својим здрављем и благостањем. Они често доживљавају лечење као наметнуто, које је ван њихове контроле. Да би били задовољнији, ангажованији и конструктивнији у погледу свог лечења, што би резултирало бољим клиничким исходима, потребно је да им се обезбеди осећај ефикасног управљања симптомима и мотивација за  активно учешће у сопственом лечењу.

Иако су мере којима се болести бубрега могу спречити, изузетно важне, од великог значаја је и подршка особама које живе са болестима бубрега (укључујући и оне које имају потребу за дијализом и трансплантацијом), и њиховим партнерима у нези, а посебно сада, током пандемије.

Пандемија болести изазване корона вирусом је између осталог, погодила и бубрежне болеснике. Многи од њих су последњих годину дана могли да се заштите искључиво боравком код куће. Чињеница је и да су неке особе са иначе здравим бубрезима развиле симптоме акутне бубрежне слабости у склопу теже клиничке форме болести ЦОВИД-19.

Сам слоган за 2021. „Живети добро са бубрежном болешћу“ представља полазно средство за усвајање нових знања о самој болести и ефикасном управљању симптомима, о начину оснаживања оболелих, са крајњим циљем: подстаћи их да активније учествују у животу.

Неопходан је заједнички напор како појединаца тако и целокупне заједнице, ка постизању главног циља - доброг живота за особе са болестима бубрега!

Улога бубрега

Главни „задатак“ бубрега је уклањање токсина и вишка воде из крви путем урина. Бубрези такође помажу у контроли крвног притиска, стварању црвених крвних зрнаца и одржавању здравља костију.
Сваки бубрег је отприлике, величине ваше шаке; бубрези се налазе у задњем делу трбушне дупље, испод ребара.


Бубрези контролишу ниво многих минерала у крви, укључујући натријум и калијум, и помажу у контроли киселости крви. Путем пажљиве контроле нивоа соли и воде у телу, они одржавају исти ниво крвног притиска.

Шта је хронична болест бубрега?

Хронична болест бубрега (ХББ) представља прогресивни губитак функције бубрега у периоду од више месеци или година. Бубрег има око милион ситних „филтера“, названих нефрони. Ако су нефрони оштећени, они губе своју функцију. У почетку, здрави нефрони могу да преузму функцију оболелих, али ако се процес оштећења настави, у одређеном моменту преостали нефрони не могу довољно добро да филтрирају крв.

Када рад бубрега ослаби до одређене тачке, долази до губитка његове функције и то се назива отказивањем бубрега. Бубрежна инсуфицијенција (бубрежна слабост) утиче на организам у целини и уколико се не лечи може бити опасна по живот!

Оно што не би требало заборавити:

Рана хронична болест бубрега не даје знаке или симптоме.

Хронична болест бубрега обично не пролази.

Болести бубрега се могу лечити. Што се раније открију, веће су шансе за ефикасан третман!

За проверу здравља бубрега се користе тестови крви и урина.

Бубрежна болест може напредовати до отказивања рада бубрега.

Између 8 и 10% одрасле популације има неки облик оштећења бубрега, а сваке године милиони особа прерано изгубе живот од компликација повезаних са хроничним бубрежним болестима.

Најважнија последица неоткривене ХББ је ризик од развоја прогресивног губитка функције бубрега који може довести до затајења бубрега, што значи да је за преживљавање потребан редовни дијализни третман или трансплантација бубрега.

Појединци за које се чини да су здрави и за које се утврди да имају ХББ имају повећан ризик од превремене смрти од кардиоваскуларних болести (срчаног и можданог удара), без обзира да ли су икада развили слабост бубрега.

Ако се рано открије и ако се на одговарајући начин контролише ХББ, погоршање функције бубрега може се успорити или чак зауставити, и смањити ризик од повезаних кардиоваскуларних компликација.

Како се проверава функција бубрега?

Главни показатељ функције бубрега је ниво креатинина у крви, отпадног продукта метаболизма мишића, који се елиминише из тела путем бубрега. 

Ако је функција бубрега смањена, креатинин се акумулира и његов ниво у крви се повећава.

Функцију бубрега најбоље је проверити помоћу индикатора названог ГФР - гломеруларна филтрација, који мери брзину филтрације крви кроз бубреге. Овај индикатор омогућава лекарима да утврде да ли је функција бубрега нормална, а ако није, до ког нивоа је смањена функција бубрега. У свакодневној пракси, ГФР се лако може проценити (еГФР), на основу мерења нивоа креатинина у крви, узимајући у обзир старост, етничку припадност и пол.

Шта можете учинити за своје бубреге?

Болести бубрега су тихе убице, које у великој мери могу утицати на ваш квалитет живота. Постоји неколико начина да се смањи ризик од развоја бубрежне болести.

Одржавајте кондицију, будите активни - физичка активност помаже у одржавању идеалне телесне тежине, смањењу крвног притиска и смањује ризик од хроничне бубрежне болести.

Храните се здраво -  правилна исхрана помаже у одржавању идеалне телесне тежине, у смањењу крвног притиска, спречавању дијабетеса, болести срца и других стања повезаних са хроничном бубрежном болешћу.

Смањите унос соли - препоручени унос натријума је 5-6 грама соли дневно. Да бисте смањили унос соли, покушајте да ограничите количину прерађене и ресторанске хране и немојте додавати со храни. Лакше ћете контролисати унос соли ако храну припремате сами са свежим састојцима.

Проверите и контролишите шећер у крви - отприлике половина људи који имају дијабетес не зна да га има! Због тога је потребно проверити ниво шећера у крви у склопу општег прегледа. Ово је посебно важно за оне који се приближавају средњим годинама или старијима. Отприлике половина људи који имају дијабетес развија оштећење бубрега; али ово се може спречити или ограничити ако се дијабетес добро контролише. Редовно проверавајте функцију бубрега тестовима крви и урина.

Проверите и контролишите крвни притисак - отприлике половина људи који имају висок крвни притисак не зна да га има! Због тога је неопходно проверити крвни притисак у склопу општег прегледа. Ово је посебно важно за оне који се приближавају средњим годинама или старијима. Висок крвни притисак може оштетити бубреге. Вероватноћа настанка оштећења се повећава и са другим факторима попут дијабетеса, високог холестерола и кардиоваскуларних болести. Ризик се може смањити добром контролом крвног притиска.

Обезбедите одговарајући унос течности - прави ниво уноса течности за сваког појединца зависи од многих фактора, укључујући вежбање, климатске услове, здравствене услове, трудноћу и дојење. Обично би то била количина од 8 шоља, приближно 2 литра дневно за здраву особу у идеалним климатским условима. Количина течности се прилагођава тежим климатским условима али и здравственом стању особе, посебно у случају присуства неке од болести бубрега, срца или јетре. Консултујте се са својим лекаром о одговарајућем уносу течности који би био адекватан за вас.

Не пушите - пушење „успорава“ проток крви до бубрега што може смањити њихову способност нормалног функционисања. Пушење такође повећава ризик од рака бубрега за око 50 процената.

Опрезно користите антиинфламаторне таблете / лекове против болова – употреба лекова попут нестероидних антиинфламаторних (НСАИД) лекова / лекова против болова (као што је нпр. ибупрофен) могу нанети штету бубрезима, ако се често узимају.

Ако имате болест бубрега или смањену функцију бубрега, узимање само неколико доза може штетити вашим бубрезима и стога је најбоље да се обратите свом лекару или фармацеуту за савет.

Проверите функцију бубрега ако имате један или више фактора „високог ризика“:

• дијабетес
• хипертензију
• гојазност
• породичну историју болести бубрега

Погледајте презентацију поводом Светског дана бубрега 2021.
Проверите своје знање: Хронична болест бубрега - Да ли сте под ризиком да је добијете? 
Проверите своје знање: Шта знате о вашим бубрезима?