Očuvajmo mentalno zdravlje - kako prepoznati depresiju?

Depresija je ozbiljan javnozdravstveni problem. Kada se govori o depresiji, najčešće se povezuje sa osećanjem tuge. Osećanje tuge je normalno, ukoliko ne traje duže od jedne do dve nedelje i ne ometa previše osobu u obavljanju svakodnevnih obaveza. Ponekad postoji nekakav razlog, ponekad ne.

Međutim, u depresiji loša osećanja spontano ne prolaze posle nekoliko dana – traju nedeljama i mesecima i intenzivno utiču na život.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 300 miliona ljudi pati od depresije. Prognoze govore da će do 2030. godine depresija biti najčešći uzrok morbiditeta u svetu, što ukazuje na sve veću potrebu za unapređenjem i očuvanjem mentalnog zdravlja. Podaci iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine govore da 4,1% odraslog stanovništva pokazuje simptome depresije.

Samoubistvo je najteži ishod depresije i ujedno drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom. Godišnje se u svetu dogodi 800.000 samoubistava kao posledica depresije (SZO, 2018).

Kako depresija izgleda?

Većina osoba sa depresijom neće imati sve navedene simptome, ali će imati 5-6 od navedenih:

• Oseća se depresivno većinu vremena (iako su moguća poboljšanja raspoloženja u večernjim časovima)
• Gubi interesovanja i ne uživa u stvarima koje joj inače pričinjavaju zadovoljstvo
• Teško donosi odluke
• Ne može da izađe na kraj sa problemima sa kojima se inače uspešno nosi
• Oseća se uznemireno i nemirno
• Oseća se iscrpljeno
• Gubi apetit (premda je kod nekih osoba prisutno suprotno – dobijanje na težini i povišen apetit)
• Ima poteškoća da zaspi i obično se budi ranije
• Gubi interesovanje za seks
• Ima niže samopouzdanje
• Oseća se beskorisno, neadekvatno, beznadežno
• Izbegava druge ljude
• Razdražljiva je
• Oseća se loše u određeno vreme svakodnevno, najčešće ujutru
• Razmišlja o samoubistvu

Moguće je da depresivna osoba ne shvati odmah da je depresivna, posebno ako su se simptomi depresije pojavljivali postepeno. Osoba se bori i neretko sebe optužuje da je lenja ili da nema dovoljno volje. Povremeno, depresivna osoba može da oseća bolove, glavobolje ili da pati od nesanice. Ovakvi fizički simptomi mogu biti među prvim simptomima depresije. 

Zašto se to dešava?

Kao i u uobičajenim, svakodnevnim situacijama kada iskusimo promenu raspoloženja, uzrok može biti očigledan, a ponekad ga ne možemo jednostavno prepoznati. To može biti razočarenje, frustracija, ili gubitak nekoga ili nečega što nam je važno. Obično postoji više razloga istovremeno i oni se razlikuju od osobe do osobe.

 Kada bi trebalo potražiti pomoć?

• Onda kada se osoba oseća gore nego obično, a raspoloženje se spontano ne popravlja
• Kada raspoloženje utiče na posao, interesovanja i osećanja prema porodici i prijateljima
• Ukoliko osoba počinje da veruje da život nije vredan življenja ili da bi okolini bilo lakše bez nje

U nekim slučajevima, razgovor sa bliskom osobom može biti dovoljan da se osećate bolje. Ukoliko to ne pomogne, obraćanje lekaru opšte prakse ili psihoterapeutu/psihologu može biti jedno od rešenja. 

Samopomoć

• Ne držite osećanja za sebe – podelite sa vašom okolinom kako se osećate, ako je potrebno i više puta
• Uradite nešto – pokušajte da se bavite fizičkim aktivnostima, ponekad je dovoljno uvesti u dnevnu rutinu redovne šetnje. Ovo će vam pomoći da se osećate bolje i da regulišete san. Iako možda ne možete da radite, dobro je da budete aktivni.
• Dobro se hranite – depresija može da utiče na apetit. Loša ishrana, takođe, može da utiče na manjak vitamina u telu, što može da pogoršava raspoloženje. Posebno je korisno konzumirati sveže voće i povrće.
• Izbegavajte alkohol i psihoaktivne supstance – iako alkohol i marihuana mogu doneti krakotrajno olakšanje, brojne naučne studije pokazuju da dugotrajno konzumiranje ovih supstanci pogoršava depresiju.
• Spavajte – ukoliko imate problema da zaspite, potrudite se da o tome ne razmišljate previše. Opustite se uz muziku ili film dok ne ležite u krevetu. Vaše telo će tako dobiti šansu da se odmori, a ako ste okupirani drugim stvarima, bićete manje anksiozni i samim tim ćete povećati vaše šanse da zaspite.
• Pokušajte da otklonite uzrok – ukoliko mislite da znate šta se krije iza vašeg lošeg raspoloženja, može da vam pomogne da ga zapišete i napravite strategije koje bi mogle da doprinesu njegovom rešavanju. Izaberite one opcije koje vam se čine najboljim i pokušajte da ih sprovedete.
• Podsetite se da su i mnogi drugi ljudi patili od depresije; podsetite se da kod većine ljudi i bez posebnog tretmana depresija sama od sebe prođe nakon 4 – 6 meseci; gledajte na depresiju kao na priliku da unesete promene u vaš život i da iz tog iskustva izađete snažniji nego pre.

Ukoliko vam se dešava da se osećate bezvoljno, umorno, bez dovoljno energije, ukoliko vam je teško da se koncentrišete i osetite zadovoljstvo, možda prolazite kroz depresivnu epizodu Odvojite vreme da popunite Upitnik za samoprocenu simptoma depresivnosti PHQ9.