Saveti za ishranu tokom praznika

Praznični period je vreme okupljanja i druženja, ali i neizostavne bogate praznične trpeze. Istovremeno, to je doba godine kada provodimo najviše vremena u zatvorenom prostoru, manje smo fizički aktivni i nedovoljno izloženi sunčevim zracima. Ishrani se, više nego obično, (ne)daje na značaju, a njeni efekti su najčešće vidljivi i kada su zima i periodi slavlja uveliko iza nas.

„Zaslugom“ intenzivnog i prolongiranog praznovanja, prejedanja su učestalija i često se odražavaju na telesnu masu, pogoršanje osnovne bolesti (hipertenzija, dijabetes i dr.) i različitih biohemijskih parametara (glikemija, triglicericidi itd.).

Upravo u ovom periodu, značajan broj intervencija dežurnih zdravstvenih službi je posledica neumerenosti u konzumiranju hrane i pića. Preterujemo u unosu svega – masti, šećera, soli, alkoholnih i bezalkoholnih pića. Imajući u vidu prethodno navedeno, kratko podsećanje na osnovne preporuke i savete pravilne ishrane nije na odmet.

• UMERENOST u konzumiranju hrane i pića. (De)gustiranje svega, uz vođenje računa o količini!
• RAZNOVRSNOST, kroz zastupljenost svih grupa namirnica, u zavisnosti od vrste namirnica u sirovom i termički obrađenom stanju
• UOBROČENOST – redovan unos hrane kroz 3 glavna obroka i 2 užine. Redovne obroke ne preskakati u iščekivanju praznične trpeze!

Alkohol, verni pratilac svih proslava, je kao i ostala hrana, izvor kalorija, ali i otvara apetit, te doprinosti povećanom unosu hrane. Trebalo bi se pridržavati preporuka o konzumiranju jednog alkoholnog pića na dan za žene odnosno, 2 za muškarce. Svakako je potrebno unositi dovoljno tečnosti, pored vode, najbolje sokove od sveže ceđenog voća, tople čajeve, supe i čorbe.

Ne zanemariti svakodnevni unos svežeg voća – 5 porcija ili oko 400 g, naročito imajući u vidu sezonu virusnih infekcija, kada ove namirnice, kao izvor vitamina, minerala i drugih korisnih nutrijenata, postaju važan saveznik u jačanju imuniteta. Citrusi (pomorandže, mandarine, grejpfrut i dr.), nar, kivi i bundeva, su dobar izvor vitamina C i drugih materija blagotvornih za zdravlje.

Ne bi trebalo zaboraviti ni bezbednost hrane! Shodno tome, potrebno je uvek imati u vidu nekoliko principa pravilnog higijenskog postupanja:

• Čistoća – pravilno održavanje opšte i lične higijene
• Temperaturni režim – temperatura obrade i čuvanja termički obrađenih i drugih namirnica, posebno onih koje spadaju u kategoriju lako kvarljivih (meso i proizvodi od mesa, kolači, ruska i ostale salate sa majonezom, jajima i sl.)
• Uslovi čuvanja – Hranu ne ostavljati duže od 2 sata na sobnoj temperaturi! Kuvane obroke ne čuvati duže od 2 do 4 dana u frižideru.