Национални дан борбе против рака дојке 20.03.2022.

Међу значајним датумима Календара јавног здравља је и 20. март - Национални Дан борбе против рака дојке, чијим се обележавањем подстиче већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и њеном раном откривању.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agency for Research on Cancer - IARC), карцином дојке код жена представља најчешће малигно обољење, испред колоректалног карцинома, карцинома плућа и карцинома грлића материце. Када говоримо о водећим узроцима смрти од малигних болести код жена, карцином дојке се такође налази на првом месту, испред карцинома плућа, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације, током 2020. године у свету је регистровано више од 2.260.000 новооболелих док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

РАК ДОЈКЕ ПРЕДСТАВЉА ВОДЕЋИ УЗРОК ОБОЉЕВАЊА И УМИРАЊА ОД МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ У ЖЕНСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ ШИРОМ СВЕТА.

У овом погледу, ни Србија, нажалост, не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке водећи малигни тумор у обољевању и умирању жена. Рак дојке представља и један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и мерен годинама изгубљеног живота, он је на трећем месту као узрок смрти код жена од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистрована је 4561 новооболела и 1691 умрла жена од рака дојке. Стопа обољевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 72,1 на 100.000, а стопа умирања 20,0 на 100.000 жена.

Када је реч о Београду, ово обољење је на првом месту у структури обољевања и умирања жена, где је, према подацима Регистра за рак, током 2020. године регистровано 409 новооткривених случајева карцинома дојке, док је у истом посматраном периоду 452 жена изгубило битку са овом болешћу.

Који су фактори ризика за настанак рака дојке?

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, егзогени естрогени, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције од кључног значаја, заправо рано откривање рака дојке.

Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале и да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

Шта је „организовани скрининг“?

Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у самим здравственим установама, а додатнo у 21 општини, у којима се снимање врши мобилним мамографом.

Са територије Града Београда, у програм је укључено 8 домова здравља са 9 припадајућих градских општина (Лазаревац, Палилула, Стари град, Нови Београд, Раковица, Звездара, Земун и Сурчин).

Четврти циклус организованог скрининга рака дојке је спроведен током 2019. и 2020. године. Укупно је прегледано 76.217 жена и откривен је 161 карцином. У организованом скринигу  је учествовало 35 општина и два мобилна мамографа. У оквиру организованог скрининга рака дојке радом стационарних мамографа, током 2021. године, у периоду од јануара до августа месеца урађено је око 4100 скрининг мамографија и откривено је осам карцинома дојке. У организовани скрининг рака дојке у овом периоду била су укључена и два мобилна мамографа, која су радила на територији 12 општина.

Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?

Захваљујући програмима раног откривања и напретку у примени адекватне терапије, данас карцином дојке није више, ,фатално обољење”. У посматраном периоду више од 85% новодијагностикованих карцинома су означени као рани карциноми. Ипак, 15% жена је било са узнапредовалим метастатским карциномом дојке. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење - правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.