Листериоза

Листериоза је бактеријска цревна инфекција која настаје након конзумирања хране контаминиране бактеријама из рода Listeria, најчешће врстом Listeria monocytogenes. Ова бактерија је широко распрострањена у природи, може се наћи у земљишту, води и дигестивном тракту животиња. Поврће може бити контаминирано преко земљишта. Храна се може контаминирати током процеса припреме, тако да се бактерија може умножити до нивоа који може изазвати обољење током дистрибуције или складиштења хране.

Бактерија листерија може да расте у распону температуре нижем од 0⁰ C до 45⁰ C, тако да опстаје и размножава се на уобичајеним температурама у фрижидеру, што је чини посебно опасном. Добра термичка обрада, кување и печење уништава бактерије. Храна која није охлађена на температури фрижидера, као и она која се преспоро хладила, изложена је повећаном ризику од умножавања бактерије. У високо ризичној храни која се чува у фрижидеру, као што су меки сир, сир од некуваног млека, паштета, димљена риба, нарезано месо, нарезани сухомеснати производи, присуство ове бактерије у било ком броју је значајно за јавно здравље, јер постоји могућност за њен раст и размножавање током складиштења.

Постоје 2 клиничка облика листериозе: неинвазивни и инвазивни.

Неинвазивна листериоза је блага форма болести, а симптоми укључују дијареју, повишену температуру, главобољу и болове у мишићима.  Инкубација је кратка (неколико дана).

Инвазивна листериоза је озбиљније обољење које се углавном јавља код високо ризичних група популације (труднице, онколошки болесници, пацијенти који имају AIDS, пацијенти са трансплантацијом органа и друге особе са ослабљеним имунитетом, старе особе и одојчад). Симптоми ове форме болести укључују повишену температуру, главобољу, укочен врат, повраћање, губитак равнотеже, а код тежих случајева могу се појавити поремећај свести, конвулзије и парализе различитих мишића. Просечна инкубација је од 1 - 2 недеље, али може бити у опсегу од неколико дана до 90 дана.

Дијагноза листериозе се поставља на основу клиничке слике и детекције бактерије у крви, цереброспиналној течности (ликвору), меконијама новорођенчета, као и из фецеса, повраћаног садржаја, хране или сточне хране.

Листериоза се лечи антибиотицима. Веома је важно рано дијагностиковати обољење и започети са терапијом.

Најбољи начин превенције листериозе јесте спречавање могућности контаминације хране током производње и обраде. Важна је термичка обрада хране животињског порекла, пастеризација млека и млечних производа, прање поврћа пре јела. Трудницама се саветује избегавање конзумирања меких сирева и месних деликатесних производа.