Светски дан хране 2022.
Храна је неопходна свима – не оставимо никога иза себе!
Док се, са мањим или већим успехом, читав свет бави сагледавањем и санирањем дугорочних последица пандемије COVID-19 и док истовремено траје борба са другим дубоко укорењеним проблемима глобалног друштва, сведоци смо стално долазећих нових претњи и искушења.
Слоган који прати овогодишњу глобалну кампању гласи „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: да не оставимо никог иза себе”, и има за циљ да подстакне осећај личне и колективне одговорности, да пробуди солидарност и активизам, како у сваком од нас понаособ, тако на нивоу заједница и друштва у целини.
Светски дан хране један је од најважнијих датума у Календару јавног здравља. Обележава се од 1981. године, у преко 150 земаља света. За датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је давне 1945. године основана Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO). Кампања поводом обележавања овогодишњег Светског дана хране указује на чињеницу да се све нагомилане глобалне недаће неминовно преливају на питање доступности и безбедности хране, а то је питање које погађа планету у целини, али и сваког појединца на њој.
Живимо у времену у којем преко 3 милијарде људи широм света, што је око 40% светске популације, не може себи да приушти здраве и безбедне намирнице што, директно гледано, доводи до неухрањености, док на дуже стазе, што је још проблематичније, ти људи бивају заробљени у положају свеопште егзистенцијалне несигурности. У свету гладује око 811 милиона људи, а само током 2021. године, око 193 милиона људи је било принуђено да се ослони на хуманитарну помоћ.
И поред овако поразних чињеница, важно је нагласити - кључ решавања проблема глади у свету одавно не лежи у количини произведене хране. Дошли смо до тачке у којој се у свету производи довољно хране за све људе на планети. Наспрам милиона гладних, сваки четврти орасли становник наше планете има прекомерну телесну тежину или је гојазан. То нас доводи до закључка да проблем заправо лежи у доступности и приступачности намирница. Овај већ одавно препознат фактор, додатно је у новије време продубљен другим глобалним изазовима – пандемијом COVID-19, ратовима и конфликтима, миграцијама, климатским променама, неједнакошћу, порастом цена хране итд.
Чињеница је да су свим овим глобалним потресима увек прво погођени они који су већ били најугроженији. Наиме, више од 80% екстремно сиромашних живе у руралним подручјима и преживљавање им зависи од сопствене пољопривредне производње. Такође, климатске промене највећи утицај имају на најсиромашније у руралним подручјима, јер директно смањују приносе култура и утичу на пораст штеточина и болести које угрожавају њихов опстанак и нутритивни квалитет усева. Стога не чуди податак да је око 80 одсто расељених у свету из земаља или са територија које су погођене недостатком хране, при чему се многе од њих суочавају са озбиљним климатским непогодама и природним катастрофама. Поред свега овога, више од 30 000 људи је сваког дана принуђено да бежи из својих домова због сукоба и прогона.
Оно што је сигурно јесте да људи широм света почињу да осећају „домино-ефекат“ свих светских пошасти које су се удружено надвиле над нама и, очигледно, не познају границе и поделе које је човек вештачки направио. Иако често не делује тако, морамо бити свесни да смо сви у неком тренутку потенцијално угрожени.
Као једино решење и идеал коме се мора тежити намеће се тзв. „одрживи свет“, одржива планета. То је свет у коме се свако броји и свако је подједнако важан. У складу с тим је и формулисан и слоган који прати овогодишњи Светски дан хране.
Сви су пред задатком од значаја за цео људски род – владе земаља, академска заједница, цивилни сектор, али и сваки појединац, без изузетка – сви заједно и солидарно морамо радити на истицању права свих људи на храну, на здраву исхрану, али и на мир и једнакост.
Свако од нас понаособ, од најмлађих до најстаријих, може нешто да учини. Заједничким снагама могли бисмо да градимо инклузивнији свет који има одрживу будућност, са људима који својим делима показују емпатију и солидарност. Да пробамо:
• Не окрећи главу од проблема које видиш око себе!
• Говори да те чују и други – имаш утицај!
• Донирај – храну, новац, време!
• Почни да цениш храну!
• Помози у ублажавању климатских промена!
• Подржавај мале произвођаче хране!
• Смањи енергетску потрошњу!
Здравствено-промотивне активности које се реализују поводом обележавања Октобра – месеца правилне исхране и Светског дана хране, традиционално су усмерене ка најмлађима. Њима се пружа прилика да своја знања о значају правилне исхране за здравље, обликују и изразе кроз слику и писану реч. Управо са тим циљем, и ове године је расписан традиционални конкурс намењен предшколцима и ученицима основних школа, на тему „ПРАВИЛНА ИСХРАНА = ЗДРАВЉЕ“. Овај ликовни и литерарни конкурс је објављен у „Просветном прегледу“, а расписује га Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, док га на регионалном нивоу спроводи мрежа института и завода за јавно здравље.
У склопу ових активности, изложба најуспешнијих радова деце из београдских предшколских установа, традиционално ће бити уприличена током друге половине октобра у Дечјем одељењу Библиотеке града Београда „Чика Јова Змај“.
Док се, са мањим или већим успехом, читав свет бави сагледавањем и санирањем дугорочних последица пандемије COVID-19 и док истовремено траје борба са другим дубоко укорењеним проблемима глобалног друштва, сведоци смо стално долазећих нових претњи и искушења. Слоган који прати овогодишњу глобалну кампању гласи „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: да не оставимо никог иза себе”, и има за циљ да подстакне осећај личне и колективне одговорности, да пробуди солидарност и активизам, како у сваком од нас понаособ, тако на нивоу заједница и друштва у целини.
Светски дан хране један је од најважнијих датума у Календару јавног здравља. Обележава се од 1981. године, у преко 150 земаља света. За датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је давне 1945. године основана Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO). Кампања поводом обележавања овогодишњег Светског дана хране указује на чињеницу да се све нагомилане глобалне недаће неминовно преливају на питање доступности и безбедности хране, а то је питање које погађа планету у целини, али и сваког појединца на њој.
Живимо у времену у којем преко 3 милијарде људи широм света, што је око 40% светске популације, не може себи да приушти здраве и безбедне намирнице што, директно гледано, доводи до неухрањености, док на дуже стазе, што је још проблематичније, ти људи бивају заробљени у положају свеопште егзистенцијалне несигурности. У свету гладује око 811 милиона људи, а само током 2021. године, око 193 милиона људи је било принуђено да се ослони на хуманитарну помоћ.
И поред овако поразних чињеница, важно је нагласити - кључ решавања проблема глади у свету одавно не лежи у количини произведене хране. Дошли смо до тачке у којој се у свету производи довољно хране за све људе на планети. Наспрам милиона гладних, сваки четврти орасли становник наше планете има прекомерну телесну тежину или је гојазан. То нас доводи до закључка да проблем заправо лежи у доступности и приступачности намирница. Овај већ одавно препознат фактор, додатно је у новије време продубљен другим глобалним изазовима – пандемијом COVID-19, ратовима и конфликтима, миграцијама, климатским променама, неједнакошћу, порастом цена хране итд.
Чињеница је да су свим овим глобалним потресима увек прво погођени они који су већ били најугроженији. Наиме, више од 80% екстремно сиромашних живе у руралним подручјима и преживљавање им зависи од сопствене пољопривредне производње. Такође, климатске промене највећи утицај имају на најсиромашније у руралним подручјима, јер директно смањују приносе култура и утичу на пораст штеточина и болести које угрожавају њихов опстанак и нутритивни квалитет усева. Стога не чуди податак да је око 80 одсто расељених у свету из земаља или са територија које су погођене недостатком хране, при чему се многе од њих суочавају са озбиљним климатским непогодама и природним катастрофама. Поред свега овога, више од 30 000 људи је сваког дана принуђено да бежи из својих домова због сукоба и прогона.
Оно што је сигурно јесте да људи широм света почињу да осећају „домино-ефекат“ свих светских пошасти које су се удружено надвиле над нама и, очигледно, не познају границе и поделе које је човек вештачки направио. Иако често не делује тако, морамо бити свесни да смо сви у неком тренутку потенцијално угрожени.
Као једино решење и идеал коме се мора тежити намеће се тзв. „одрживи свет“, одржива планета. То је свет у коме се свако броји и свако је подједнако важан. У складу с тим је и формулисан и слоган који прати овогодишњи Светски дан хране.
Сви су пред задатком од значаја за цео људски род – владе земаља, академска заједница, цивилни сектор, али и сваки појединац, без изузетка – сви заједно и солидарно морамо радити на истицању права свих људи на храну, на здраву исхрану, али и на мир и једнакост.
Свако од нас понаособ, од најмлађих до најстаријих, може нешто да учини. Заједничким снагама могли бисмо да градимо инклузивнији свет који има одрживу будућност, са људима који својим делима показују емпатију и солидарност. Да пробамо:
• Не окрећи главу од проблема које видиш око себе!
• Говори да те чују и други – имаш утицај!
• Донирај – храну, новац, време!
• Почни да цениш храну!
• Помози у ублажавању климатских промена!
• Подржавај мале произвођаче хране!
• Смањи енергетску потрошњу!
Здравствено-промотивне активности које се реализују поводом обележавања Октобра – месеца правилне исхране и Светског дана хране, традиционално су усмерене ка најмлађима. Њима се пружа прилика да своја знања о значају правилне исхране за здравље, обликују и изразе кроз слику и писану реч. Управо са тим циљем, и ове године је расписан традиционални конкурс намењен предшколцима и ученицима основних школа, на тему „ПРАВИЛНА ИСХРАНА = ЗДРАВЉЕ“. Овај ликовни и литерарни конкурс је објављен у „Просветном прегледу“, а расписује га Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, док га на регионалном нивоу спроводи мрежа института и завода за јавно здравље.
У склопу ових активности, изложба најуспешнијих радова деце из београдских предшколских установа, традиционално ће бити уприличена током друге половине октобра у Дечјем одељењу Библиотеке града Београда „Чика Јова Змај“.
