Ротавируси
Ротавируси су РНК вируси који припадају породици Reoviridae. Овај вирус је добио име “ротавирус” због карактеристичног изгледа налик на точак када се гледа под електронским микроскопом (име долази од латинске речи рота, што значи точак). Постоји девет група вируса, од којих група А изазива више од 90% ротавирусних инфекција код људи.
Резервоар је човек, а пут преношења је феко-орални уз могући контактни или респираторни механизам преношења. Ови вируси се могу наћи и у контаминираној води.
Период инкубације износи од 24 до 72 сата. Период заразности траје у току акутне фазе болести и касније, док траје излучивање вируса. Симптоми углавном трају од 4 до 6 дана, а осмог дана од инфекције, ротавирус обично не може да се изолује из фецеса.
У суштини се сва деца инфицирају ротавирусима у току прве 2 – 3 године живота, а врхунац инциденце клиничког оболевања је у старосној групи од 6 до 24 месеца.
У већини случајева, инфекција ротавирусима је асимптоматска, посебно често код деце млађе од 3 месеца, јер су она још увек заштићена мајчиним антителима.
Код симптоматске инфекције, болест почиње нагло, са повишеном температуром, малаксалошћу, повраћањем, обилним воденим столицама и грчевима у стомаку.
У односу на друге цревне инфекције дечијег доба, повраћање и проливи су знатно учесталији, па постоји могућност развоја тешке дехидратације и развоја шокног стања.
Ротавирус се идентификује у фецесу или ректалном брису помоћу имунобиолошких техника (ELISA, латекс аглутинација), али доказ о ротавирусној инфекцији се може добити и серолошки.
Специфична терапија не постоји, већ се врши надокнада течности, како би се спречила дехидратација.
Важно је добро спровођење хигијенских мера, које се односе на превенцију феко – оралног начина преношења, јер вирус преживљава дуго на чврстим површинама, у контаминираној води и на рукама. Релативно је отпоран на уобичајена дезинфекциона средства, али га хлор инактивира.
Жива перорална вакцина је показала висок ниво ефикасности у превенцији тешких облика гастроентеритиса код новорођенчади.
Резервоар је човек, а пут преношења је феко-орални уз могући контактни или респираторни механизам преношења. Ови вируси се могу наћи и у контаминираној води.
Период инкубације износи од 24 до 72 сата. Период заразности траје у току акутне фазе болести и касније, док траје излучивање вируса. Симптоми углавном трају од 4 до 6 дана, а осмог дана од инфекције, ротавирус обично не може да се изолује из фецеса.
У суштини се сва деца инфицирају ротавирусима у току прве 2 – 3 године живота, а врхунац инциденце клиничког оболевања је у старосној групи од 6 до 24 месеца.
У већини случајева, инфекција ротавирусима је асимптоматска, посебно често код деце млађе од 3 месеца, јер су она још увек заштићена мајчиним антителима.
Код симптоматске инфекције, болест почиње нагло, са повишеном температуром, малаксалошћу, повраћањем, обилним воденим столицама и грчевима у стомаку.
У односу на друге цревне инфекције дечијег доба, повраћање и проливи су знатно учесталији, па постоји могућност развоја тешке дехидратације и развоја шокног стања.
Ротавирус се идентификује у фецесу или ректалном брису помоћу имунобиолошких техника (ELISA, латекс аглутинација), али доказ о ротавирусној инфекцији се може добити и серолошки.
Специфична терапија не постоји, већ се врши надокнада течности, како би се спречила дехидратација.
Важно је добро спровођење хигијенских мера, које се односе на превенцију феко – оралног начина преношења, јер вирус преживљава дуго на чврстим површинама, у контаминираној води и на рукама. Релативно је отпоран на уобичајена дезинфекциона средства, али га хлор инактивира.
Жива перорална вакцина је показала висок ниво ефикасности у превенцији тешких облика гастроентеритиса код новорођенчади.