Дан здравих градова - 20. мај 2023.

Корак по корак – како до здравих урбаних заједница?

Искуства у унапређењу и развоју концепта здравих градова умножавала су се у протекле три деценије, и допринела бољем сагледавању проблема здравља у условима урбаних заједница, као и широкој понуди решења за отворена питања. Додатно, брзе промене у бројним аспектима градског живота у посматраном периоду, условиле су стално преиспитивање и унапређивање концепта.

Како почети? 1.       Оквир акције 2.       Окупљање подршке 3.       Здравствени профил града 4.       Ресурси 5.       Локација администрације/управе 6.       Предлог 7.       Одобрење

Како се организовати? 8.       Навигација/интерсекторска управљачка тела 9.       Услови деловања 10.   Дефинисати улоге 11.   Основати администрацију/управу 12.   Планирање 13.   Изградња капацитета 14.   Одговорност/евалуација

Пре свега, потребно је добро сагледати специфичности заједнице у којој се планира увођење модела здравог града, како би се развила адекватна визија њене практичне реализације – прво је потребно разумети и формирати оквир акције. Други корак представља повезивање са свим заинтересованим странама, као и ентузијастима који би учествовали у реализацији овог задатка. Напомиње се да је у процесу окупљања подршке свих заинтересованих страна веома важно обезбеђивање учешћа државне администрације. Како би се правилно усмерила акција, потребно је сагледати здравствене специфичности града, и томе ће помоћи формирање здравственог профила града. У оквиру ових активности нарочито је важна идентификација кључних здравствених проблема, начина на које се може утицати на њих као и интерсекторска сарадња са различитим чиниоцима. Четврти корак представља обезбеђивање потребних материјалних средстава, која су незаобилазан фактор у читавом процесу. С тим у вези, новчани ресурси важни за подршку формирању модела здравог града могу доћи из разлитичих извора. Важно место представља и следећи корак, а то је одређивање хијерархијског места будуће администрације/управе за реализацију плана здравог града. Важно је да администрација/управа заузме место у систему управљања са ког ће моћи да оствари потребан утицај на све важне чиниоце у процесу одлучивања. Формална припрема предлога реализације идеја здравог града, мора да задовољи одређене стручне захтеве. Коначно, финални корак у отпочињању процеса представља и одобрење од стране владиних тела, као и аплицирање за чланство у мрежи здравих градова.

Како се организовати у даљем процесу?

Наводи се да сви успешни модели здравих градова имају интерсекторска управљачка тела чији је задатак дефинисање свих важних праваца у кретању и развоју модела здравог града. Са кретањем ка реализацији идеја, нова сазнања мењаће постојеће концепте, те је одговарајућа анализа услова деловања следећи важан корак. Наставак процеса представља дефинисање улога које ће модел здравог града донети заједници, као и места свих страна које учествују у процесу. Од изузетне је важности и да постоји функционално и одговарајуће административно/ управљачко тело које ће водити развој целог модела, доносити одлуке и вршити евалуацију. Адекватна организација захтева и дугорочно оперативно планирање које ће омогућити потребан развој концепта у дужем временском року. Пратећа изградња капацитета следећи је корак који ће кроз унапређење знања и вештина особља, обезбеђивање новчаних средстава и других ресурса обезбедити континуирани развој модела. Кључан корак који прати целокупан процес је успостављање система одговорности за урађено, кроз праћење резултата и њихову процену.
Како предузети акцију?

Предузимање даље акције треба да отпочне подизањем свести о здрављу у популацији, на стручан, видљив и свеобухватан начин. Непосредну акцију треба да прати и стратешко планирање активности, које треба да јасно формализује будуће кретање акције на пољу унапређења здравственог стања и животних стилова становништва. Активан приступ у функционисању модела здравог града захтева и рад на интерсекторској сарадњи, у оквиру које се мобилишу ресурси и капацитети друштвених установа из разлититих поља (просвета, економија, безбедност, урбанизам и сл.). Један о кључних принципа модела здравог града јесте и партиципација заједнице, која треба да постане саставни и незаобилазан део целокупног концепта. Потребно је подстицати и рад на промоцији иновација, што се првенствено огледа у стварању повољних околности за разматрање и увођење нових идеја и техничких решења. Коначно, принцип здравља у свим политикама треба да прати доношење свих важних одлука и формирање будућих регулаторних садржаја.

Концепт здравог града

Светска здравствена организација наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“. Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.

Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град?


•    чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
•    неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
•    снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
•    висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
•    обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
•    доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
•    разноврсна, витална и иновативна економија
•    повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима
•    доступна и квалитетна здравствена заштита
•    добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања)