XVIII Европска недеља превенције рака грлића материце 2024.

У Србији свакога дана најмање једна жена умре, а четири оболе од рака грлића материце...

У јануару се сваке године, почевши од 2007, обележава Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције рака грлића материце.  У нашој земљи овај значајан датум ће осамнаести пут заредом бити обележен у периоду од 22-28. јануара 2024. године.

Слоган овогодишње кампање је „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, а она има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.
Рак грлића материце, и поред доказаних мера превенције, већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. Имајући у виду да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном трећем месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.

На подручју града Београда, тренутно преко 4.800 жена живи са овом болешћу, док сваке године око 100 наших суграђанки нажалост изгуби борбу (у 2022. умрло је 81 жена). У току 2022. године регистрован је 132 нова случаја болести. Највећи број оболелих жена је из старосне групе 40-59 година, међутим последњих година приметно је повећање броја новооткривених случајева у млађој популацији, управо у генеративном добу од 15-49 година.

У нашој популацији један од значајних фактора који доприносе великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.

Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!

Редовни гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести!

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

•    крварење у току и након сексуалног односа
•    крварење између две менструације
•    продужено менструално крварење
•    крварење након менопаузе
•    појачани вагинални секрет и поред примењене терапије
•    поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића
•    бол у крстима или нози, отицање ногу

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).

Постоји преко 200 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.

У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!

Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.

Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД-а, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа је појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.

У Србији активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од  9 до19 година.

Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

ДА ЛИ ЈЕ ХПВ ИНФЕКЦИЈА ЈЕДИНА КАРИКА У ЛАНЦУ НАСТАНКА КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ИЛИ САМО ЈЕДАН ОД ФАКТОРА РИЗИКА?

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?

Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:
•    пушачи,
•    са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
•    које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)
•    које су имале велики број сексуалних партнера,
•    које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
•    које не иду на редовне контролне прегледе,
•    које више година користе оралне контрацептиве,
•    са прекомерном телесном тежином,
•    са честим упалама вагине и материце.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!

ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

Како се врши тестирање Папаниколау тестом?

У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не ради у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.

Шта се дешава када дође резултат?

Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали.

Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.

КАКО МОЖЕТЕ ДА СМАЊИТЕ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

•    Одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога;
•    Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);
•    Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;
•    Вакцинисањем против ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!

О карциному грлића материце, факторима ризика, превентивним прегледима и вакцини против ХПВ можете се детаљније информисати путем следећих едукативних материјала: „ПРЕВЕНЦИЈА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, „СКРИНИНГ ПАПАНИКОЛАУ ТЕСТОМ“, „ХУМАНИ ПАПИЛОМА ВИРУС (ХПВ) И РАК“ „ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ ХПВ ИНФЕКЦИЈЕ“

Знање о карциному грлића материце можете проверити решавањем теста „Колико знате о карциному грлића материце?“