Грип и респираторне инфекције у Београду - 13. недеља
Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2014/2015 спроводи се од 29.9.2014. године (40.извештајна недеља), како би се омогућило праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и траје до 20. извештајне недеље (11-17.5.2015. године).
Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 23.03. - 29.03.2015. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболелo је 19.840 особa са бројем новооболелих од 1.195,6 на 100.000 становника, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 407 (24,5 новооболелих на 100.000 становника).
У односу на претходну (12) извештајну недељу (16.03. - 22.03.2015.) број оболелих од АРИ је зa 12,0% мањи (22.545), а број оболелих од ОСГ је за 30,9% мањи (589).
Међу оболелима од АРИ највише је особа добне групе 5-19 година (39,0%), затим узраста 20-64 (33,2%) и узраста до 4 године (18,2%). Особа старости 65 и више година било је 9,6%. Највећи број новооболелих од АРИ бележи се у узрасту од 0-4 године (4.389,9/100.000) и од 5-19 година (3.288,9/100.000).
Од укупног броја особа пријављених са ОСГ највише је особа добне групе 30-64 годинe (165 - 40,5%) и особа добне групе 5-19 годинa (140 - 34,4%). Удео особа старијих од 65 година је 11,8%, особа узраста од 20-29 година је 7,6% и деце узраста до 4 године је 5,7%. Највећа број новооболелих од ОСГ бележи се у узрасту од 5-19 година (59,5100.000) и узрасту од 0-4 године (28,0/100.000).
У већини земаља Европског региона бележи се средња активност вируса грипа и тренд опадања активности. У циркулацији су потврђена оба подтипа вируса А׃ А (Х3Н2) и А (Х1 Н1) као и тип Б.
Према наведеном популационом надзору на територији Београда активност грипа je на ниском нивоу. На основу сентинел надзора над АРИ и ОСГ који спроводи одрећени број лекара (92 лекара из 14 домова здравља) и који је осетљивији од популационг, активност вируса грипа је такоће на ниском нивоу.
У периоду од 7.10.2014. – 29.03.2015. године узето је укупно 73 узорка брисева грла и носа од којих је у Националној референтној лабораторији за инфлуенцу Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" код 22 особe лабораторијски потврђена инфекција изазвана подтипом вируса А Х1, код 9 особа је потврђен подтип вируса А Х3, код 5 вирус типа Б и код 2 особе респираторни синцицијални вирус.
У периоду од 1.10.2014. до 29.03.2015. године у београдским Здравственим установама вакцинисане су против сезонског грипа укупно 45.414 особе, што чини 87,6% у односу на дистрибуирану количину вакцина (51.869).
Најефикаснија мера превенције грипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.
Такође, опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора и исхрану богату витаминима.
