Недеља превенције повреда у саобраћају 2025.

ОБРАТИМО ПОСЕБНУ ПАЖЊУ НА НАЈРАЊИВИЈЕ УЧЕСНИКЕ У САОБРАЋАЈУ
Четврте недеље априла месеца сваке године обележава се Недеља  превенције повреда у саобраћају. Сваке године око 1,19 милиона људи изгуби живот, а више десетина милиона бива лакше и теже повређено у саобраћају на путевима широм света. У
У нашој земљи, само у протеклих пет година, преко 2.600 људи је изгубило живот, а преко 98.000 је задобило лакше или теже телесне повреде у саобраћајним незгодама на путевима.


Посебно рањиву категорију учесника у саобраћају представљају деца и млади, с обзиром да су управо у овом узрасту повреде у саобраћаним незгодама водећи узрок смрти. Особе старости 65 и више година  такође представљају рањиву категорију учесника у саобраћају, пре свега због својих психофизичких карактеристика које их чине подложнијим саобраћајним незгодама и њиховим тежим последицама. Према подацима Светске здравствене организације, готово четвртина свих смртних исхода услед саобраћајних незгода дешава се код старијих учесника у саобраћају.

Саобраћајни трауматизам, са својом високом стопом смртности, повређивања и последичним инвалидитетом, представља изузетно велики јавно здравствени проблем. Превенција повреда у саобраћају подједнако је важна као и превенција хроничних незаразних болести, попут обољења срца и крвних судова, малигних болести, дијабетеса  и сл.

БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ
Деца као учесници у саобраћају представљају једну од најрањивијих категорија, како због физичких, тако и због психолошких карактеристика по којима се разликују од одраслих. Њихова безбедност захтева посебну пажњу свих учесника у саобраћају, али и друштва у целини.

У нашој земљи у протеклих пет година на путевима је смртно страдало 59 деце (2,3% укупног броја погинулих), док је теже или лакше повређено њих 6.716 (6,8% укупног броја повређених). Деца најчешће страдају као пешаци или путници у возилима.

Деца су посебно рањива као учесници у саобраћају из више разлога:

1. Недовољно развијена способност процене ризика и саобраћајне ситуације
Деца, посебно млађег узраста, немају у потпуности развијене когнитивне способности да би могла прецизно да процене брзину возила која се приближавају, као ни удаљеност ни време које им је потребно да безбедно пређу улицу. То их чини склоним доношењу погрешних одлука у критичним тренуцима.

2. Ограничено видно поље и физичке карактеристике
Због своје мање висине, деца често не могу да виде све што се дешава у саобраћају, нити су увек видљива возачима, посебно у зони паркираних возила или на непрегледним местима. Ово додатно повећава ризик од незгода.

3. Импулсивност и недостатак концентрације и искуства
Деца реагују брзо, често и непредвидиво. Лако се омету и углавном делују инстинктивно, без свести о последицама. Недостатак искуства у учешћу у саобраћају додатно утиче на њихово понашање.

4. Непознавање саобраћајних правила и прописа
Иако се основна правила понашања у саобраћају уче у најранијем узрасту, многа деца их не разумеју у потпуности или их забораве у стресним или  ситуацијама које захтевају брзо реаговање.

5. Физичка рањивост
У случају саобраћајне незгоде, дечије тело је знатно осетљивије на ударце и повреде. Чак и при мањим брзинама, последице могу бити озбиљне или трагичне.

Заштита деце у саобраћају мора бити приоритет свих нас. Поред родитеља и старатеља, и сви возачи, урбанисти, образовне и здравствене институције, као и сви други надлежни органи морају допринети стварању безбедног окружења за најмлађе учеснике у саобраћају. Едукација, успостављање безбедних зона око школа и вртића, као и правовремено учење и стално подсећање на одговорно понашање у саобраћају, кључ су у очувању дечијих живота.

БЕЗБЕДНОСТ МЛАДИХ У САОБРАЋАЈУ
Млади људи узраста од 15 до 30 година представљају једну од најризичнијих група учесника у саобраћају. У бројним земљама, управо ова старосна група учествује у највећем броју саобраћајних незгода са тешким последицама.

У нашој земљи у протеклих пет година на путевима је смртно страдало 516 младих особа (19,8 % укупног броја погинулих), док је 29.994 теже или лакше повређено (30,5% укупног броја повређених). Млади најчешће смртно страдају или бивају повређени као возачи.

Разлози за ову угроженост су бројни и сложени:

1. Недовољно искуства у вожњи
Млади возачи, посебно у раним двадесетим годинама, често немају довољно практичног искуства за управљање возилом у различитим условима (ноћна вожња, лоше време, густ саобраћај). Недостатак искуства чини их склонијим грешкама и ризичним ситуацијама.

2. Склоност ризичном понашању
Ова старосна група често је склона испољавању самопоуздања и жеље за доказивањем, што може довести до ризичних понашања у саобраћају попут вожње прекомерном и неприлагођеном брзином, опасног претицања, игнорисања прописа и сл.

3. Употреба алкохола и психоактивних супстанци
Истраживања показују да млади често учествују у саобраћају под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци. То значајно утиче на концентрацију, способност процене ситуације и брзину реаговања, чиме се повећава ризик од незгоде.

4. Употреба мобилних телефона и ометање током вожње
Млади често користе мобилне телефоне током вожње – за поруке, позиве, друштвене мреже или слушање музике – што их додатно омета и скреће пажњу са пута.

5. Групни утицај и притисак вршњака
Када су у друштву, млади возачи могу бити склонији ризичном понашању под утицајем вршњака. Жеља да се покажу или да испуне очекивања друштва често доводи до непажње и непромишљених потеза у саобраћају.

6. Ноћна вожња и умор
Млади често возе у касним вечерњим сатима или после излазака, када су уморни, мање концентрисани или под утицајем алкохола – што знатно повећава шансе за незгоду.

Упркос томе што млади имају довољно енергије, брзе рефлексе и углавном добру физичку спремност, они су често жртве сопственог недостатка искуства и утицаја окружења. Подизање свести о ризицима, едукација, као и јачање културе одговорног понашања у саобраћају, кључни су кораци ка смањењу броја саобраћајних незгода у овој старосној групи.

БЕЗБЕДНОСТ СТАРИЈИХ УЧЕСНИКА У  САОБРАЋАЈУ
Са старењем се повећава и ризик од повреда и страдања у саобраћајним незгодама. Особе старије од 65 година припадају једној од најугроженијих категорија учесника у саобраћају – било као пешаци, бициклисти, возачи или путници.

У нашој земљи у протеклих пет година на путевима су смртно страдале 793 особе старости 65 и више година (30,5 % укупног броја погинулих), док је 11.117 теже или лакше повређено (11,3% укупног броја повређених). Старије особе су најчешће  смртно страдале  или бивале повређене као возачи.

Рањивост сатријих у саобраћају је последица више међусобно повезаних фактора:

1. Смањене физичке способности
Са годинама се смањује снага, покретљивост, брзина реаговања и флексибилност. То утиче на способност особе да се брзо и безбедно креће, прелази улицу или реагује на опасне ситуације у саобраћају.

2. Слабији вид и слух
Визуелне и аудитивне способности такође опадају са годинама, што може отежати уочавање возила, семафора, пешачких прелаза, али и регистровање сигнала или упозорења других учесника у саобраћају.

3. Спорије доношење одлука
Старијим особама често је потребно више времена да процене саобраћајну ситуацију и донесу одлуку. Ово може бити критично, посебно у брзим и динамичним условима градског саобраћаја.

4. Здравствени проблеми и лекови
Многе старије особе имају хронична обољења (попут дијабетеса, болести срца и крвних судова, артритиса) и користе лекове (често континуирано, вишеструко и често неправилно) који могу утицати на њихову способност управљања возилом или брзину реаговања.

5. Већа физичка рањивост при незгодама
Чак и у случају лакших незгода, старије особе имају већу шансу да претрпе озбиљније повреде због крхкијег здравља, мање густине костију и споријег опоравка.

6. Мања прилагођеност савременом саобраћају
Саобраћај постаје све сложенији, а многи старији учесници се теже прилагођавају новим технологијама у њему (нпр. електрични тротинети, модерни саобраћајни системи), што може довести до забуне или небезбедног понашања.

Заштита старијих особа у саобраћају мора бити један од  приоритета друштва. То подразумева прилагођавање инфраструктуре (шири тротоари, дуже трајање зеленог светла, добро осветљење, јасна сигнализација), едукацију, редовне медицинске прегледе, као и подршку породице и заједнице у целини.

Како одговорним понашањем можемо спречити настанак повреда у саобраћају и повећати безбедност, не само рањивих учесника у саобраћају, већ и свих нас?

Велики број саобраћајних незгода може бити спречен одговорним  понашање свих учесника у саобраћају – возача, пешака, бициклиста и путника. Свако од нас има важну улогу у стварању безбеднијег окружења на путевима.

1. Поштовање саобраћајних правила
Основна правила – као што су поштавање ограничења брзине, црвеног светла, првенства пролаза – нису ту без разлога. Њиховим поштовањем директно се смањује ризик од судара и повреда.

2. Вожња у трезном стању
Вожња под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци значајно смањује способност реаговања и процене ситуације. Бити трезан за воланом један је од најважнијих облика одговорног понашања.

3. Коришћење сигурносног појаса
Сигурносни појас спасава животе – то је једноставна и ефикасна мера заштите у случају судара. Исто важи и за дечија седишта и појасеве за све путнике у возилу.

4. Пажња и концентрација
Возачи треба да буду максимално фокусирани на вожњу – без мобилних телефона, порука, разговора или других ометања. Исто важи и за пешаке – гледање у телефон при преласку улице може бити погубно.

5. Прилагођавање вожње условима на путу
Киша, снег, магла, клизав коловоз или слаба видљивост захтевају спорију, пажљивију вожњу. Одговорни учесници у саобраћају знају да се прилагоде условима на путу.

6. Поштовање других учесника у саобраћају
Толеранција, уважавање пешака, бициклиста и возача са мање искуства доприносе култури безбедног понашања на путу.

Имајте у виду да безбедност на путу није ствар среће – она је резултат избора, одговорности и поштовања правила.

ОДГОВОРНИМ ПОНАШАЊЕМ ДО БОЉЕ БЕЗБЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ!