Пливање позитивно утиче на здравље
Пливање је врста рекреације која изузетно позитивно утиче на здравље. Пливањем се поспешује аеробна физичка активност и истовремено јачају сви мишићи. Отпор воде који је 10 до 15 пута већи од отпора ваздуха додатно појачава ефекат пливања и јачања мишића (као да вежбамо с теговима).
Пливање јача кардиоваскуларни систем, регулише крвни притисак, продубљује дисање, повећава капацитет плућа и побољшава обезбеђеност ткива кисеоником. Осим тога, позитивно делује на зглобове, повећава њихову покретљивост и еластичност и позитивно утиче на координацију покрета.
Рекреативно пливање опушта, смањује анксиозност и ниво стреса. Пливањем се учвршћује целокупна мускулатура тела: руке, рамена, леђа, грудни кош, задњица и ноге, јача се кондиција и издржљивост.
Пливањем се троши и знатан број калорија: 60 минута пливања слободним стилом сагорева 500 до 700 калорија; 60 минута пливања прсним стилом сагорева 750 калорија; 60 минута пливања лептир стилом потроши 800 калорија; 500 калорија се изгуби за 60 минута пливања леђним стилом.
За најбољи учинак препоручује се свакодневно пливање у трајању од 30 минута. Ако то није могуће, одличан учинак има и пливање од три пута недељно у истом трајању. Ако постоје тешкоће у континуираном пливању, препорука је да се почне са краћим интервалима, који се затим могу постепено продужавати.
Ако не постоји здравствена препрека (контраиндикација), најбоље је комбиновати све стилове јер се на тај начин постиже најбољи ефекат и равномерно се делује на све мишиће тела. Ако је циљ развити велику снагу рамена, леђа и ногу, препоручује се лептир стил пливања. Овај стил технички је најзахтевнији, а врло је захтеван и што се тиче снаге као и усклађивања дисања и покрета.
Краул је један од најчешћих стилова. Ако пливамо бржим темпом, ово је стил који се препоручује када желимо аеробне ефекте. Прсни стил је спорија техника пливања која захтева већу снагу рамена и ногу. Леђно пливање се препоручује онима који имају проблема са кичмом, болове у врату, лоше држање, деформитете…
Уколико планирате да почнете да се бавите пливањем, постоје основне смернице на које треба обратити пажњу. Важно је да вода није прехладна, посебно код акутних запаљенских стања мишића, зглобова или повреде нерава. Вода у базенима третирана је хлором па особе које имају одређене здравствене тешкоће (осетљива кожа, нека од кожних обољења, алергије, неуродермитис) требају да буду на опрезу. Не треба пливати након обилног оброка, али ни гладан, због могуће опасности од снижавања нивоа шећера у крви (хипогликемија). Особе које болују од епилепсије, посебно ако није адекватно регулисана терапијом, морају посебно да се пазе, односно да имају некога у „пратњи". Особе са недовољно регулисаним дијабетесом такође морају да се чувају – пре свега, хипогликемије.
Лети се препоручује пливање у мору због бројних позитивних дејстава које морска вода има на људско здравље, уз опрез ако се јаве грчеви или умор - у том случају треба прекинути пливање, изаћи из мора или се претходно одморити „лежањем“ на води. У воду, посебно хладнију, не сме се улазити нагло јер то може довести до стезања крвних судова и могућих кардиоваскуларних инцидената код особа које имају непрепознате (или препознате) ризике, односно које болују од болести срца и крвних судова.
Истраживања показују да пливање врло лаганим интензитетом позитивно утиче на висок крвни притисак. Лагано пливање четири до пет пута недељно по 20 минута или три пута недељно по 30 минута је примерено особама са високим крвним притиском. У почетку треба пливати кратке деонице са дугачким паузама и временом скраћивати паузе и продужити деонице пливања.
Велики број људи, посебно младих има проблема с ниским крвним притиском. Ниски крвни притисак је безазленији него високи, али ствара доста неугодности.
Редовно лагано пливање учврстиће ваше крвне судове, а дубоко дисање ће обезбедити све ћелије додатним кисеоником. Побољшање циркулације и „масажа" путем отпора воде такође уклања неугодности изазване ниским крвним притиском.
Велики број особа оболелих од астме доживљава нападе током вежбања (астма индукована вежбањем). Карактеристике тих напада зависе од интензитета тренинга, потребом за ваздухом и условима околине. Управо због тога пливање представља најбољи избор. Техника дисања у води јача мишиће који омогућавају одвијање издаха, а који је код оболелих проблематичан. Препоручује се пливање прсном техником или краулом.
Свакодневни седећи начин живота узрокује бројне проблеме с кичмом. Неки проблеми су условљени само лошим држањем, а неки су условљени дефинисаним деформацијама кичме (лордоза, кифоза, сколиоза). Данас скоро 90% популације има болове у леђима у акутном или хроничном облику. За здравље кичме препоручује се леђно пливање док се прсно или лептир не препоручују због великих покрета у појединим деловима кичме, као и због положаја главе и вратне кичме код пливања прсним стилом.
Пливање је одличан избор физичке активности за труднице. Вода умањује гравитациону силу и делимично штити од повреда, док хидростатски притисак подстиче потискивање крви из ткива у вене, што побољшава циркулацију и смањује накупљање течности. Умерена физичка активност у трудноћи је корисна јер може ублажити бројне тешкоће које трудноћа са собом носи: умањује стрес, повољно делује у спречавању настанка трудничког дијабетеса, смањује осећај „тежине“ у ногама.
Пливање позитивно утиче на психофизички, али и социјални развој детета јер, као и код других спортова, подразумева социјални контакт и дружење. Вода је идеална за децу јер омогућава слободу покрета и осећај „лакоће" што је за децу врло битно. Осим тога, развија базичну моторику те доприноси и развоју когнитивних способности. Осим што благотворно утиче на целокупни развој детета, пливањем се посебно јачају плућа и срце те развија осећај за координацију покрета и самоконтролу. Осим тога, пливање позитивно утиче на сан и спавање, способност терморегулације и имунитет.
Рекреативно пливање препоручује се и старијим особама јер вежбање у старијем добу често има специфична ограничења, а пливање нема посебних контраиндикација, па се може пливати до дубоке старости. Пливањем срчани мишић постаје снажнији, а због јачања мишића продубљује се и дисање па ћелије добијају више кисеоника, што је у старијем животном добу изузетно битно. Осим тога, пливање не оптерећује зглобове, што је веома важно због могућих артротичних промена, спондилозе и сличних коштано-зглобних проблема. Пливање подиже расположење и смањује депресивност и тескобу које су учестале у старијем животном добу.
Код особа које имају индекс телесне масе виши од 25 или 30 пливање је идеалан избор за редукцију телесне тежине. Већина осталих активности представља велико оптерећење за зглобове. Код пливања тело привидно губи на тежини и оптерећење се знатно смањује. С обзиром на густину и отпор који вода пружа, сагорева се велика количина енергије. Осим тога, гојазне особе немају проблема с одржавањем на води јер је масно ткиво лакше од ткива кости и мишића. За потребе редукције телесне тежине, препоручује се лагано пливање прсном техником у трајању од 20 до 45 минута, минимално три пута недељно или пливање слободним стилом у сличном трајању и учесталости. Након савладавања овог корака, препоручује се пливање краул или леђним стилом.
