Светски дан хране 2016. у знаку климатских промена

Број људи на свету непрекидно расте и тренутна предвиђања су да ће нас до 2050. године на планети бити око 9,6 милијарди. Тако велики број људи диктира појачане потребе за свим ресурсима, па и за храном. Процењује се да ће такав раст популације захтевати раст производње хране од чак 60% у односу на актуелну.

Овако озбиљан захтев подразумева неопходност усклађивања целокупне пољопривреде и система производње хране са принципима одрживог развоја. Тo подразумева улагање што мањих средстава за постизање што већих приноса, уз одговорно коришћење природних ресурса и што мању емисију штетних гасова.

Тема овогодишње глобалне кампање која прати обележавање Светског дана хране је: „Климатске промене утичу на производњу хране”. Седам поља деловања на које је усмерен овогодишњи Светски дан хране су: шумарство, земљорадња, сточарство, штедња хране, прииродни ресурси, рибарство и системи производње хране.

Светски дан хране обележава се од 1981. године у преко 150 земаља света, а за датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је давне 1945. године, основана Светска организација за храну и пољопривреду, као специјализована агенција при Уједињеним нацијама. У складу са овим важним даном, цео месец октобар проглашен је Месецом правилне исхране.

Актуелна, 2016. година, проглашена је Међународном годином акције у борби са климатским променама, а томе су претходили важни међународни скупови на највишем нивоу – у септембру 2015. године Самит Уједињених нација о одрживом развоју, а шест месеци касније сусрет који је резултовао Париским споразумом о климатским променама, који је потписало 177 земаља - чланица Уједињених нација.

Око 70% сиромашних у свету су управо они који се највише ослањају на пољопривредну производњу и природне ресурсе, па су самим тим управо они најтеже погођени последицама климатских промена – дугим сушним периодима, учесталим временским непогодама и природним катастрофама.

Имајући у виду да је свака девета особа на планети гладна, што је око 800.000.000 људи, а да се, с друге стране, годишње баци чак око једне трећине произведене хране на свету, што је вредност од око 2,6 трилиона долара, јасно је да се морају предузети озбиљне мере на свим нивоима како би се ова неравнотежа ублажила. Уз растући проблем климатских промена и диктата који ће оне имати над процесима производње хране, глобални циљ „Без глади до 2030.“ представља велики изазов.

Градски завод за јавно здравље Београд активности поводом Светског дана хране традиционално усмерава ка најмлађим суграђанима и њих, макар на кратко, ставља у улогу оних који важне поруке о здравом животу и правилној исхрани преносе одраслима, а све у циљу промовисања вредности примарне превенције и деловања у смеру што ранијег усвајања здравих животних навика.

У складу са овим, под организационим окриљем Градског завода за јавно здравље, а у сарадњи са београдским Предшколским установама и уз подршку Секретаријата за образовање и дечју заштиту Управе града Београда, централна дечја манифестација поводом обележавања Светског дана хране и Месеца правилне исхране, биће одржана 17. октобра, у новоотвореном објекту „Оаза“ Предшколске установе „Др Симо Милошевић“  из Земуна.