4. фебруар 2017. – Светски дан борбе против рака

Према процени Светске здравствене организације, малигне болести су међу водећим узорцима обољевања и умирања у свету, са око 14 милиона оболелих и 8,2 милиона  смртних случајева. Ова група болести такође је одговорна за 20% смртних случајева у  Европском региону, са више од 3 милиона нових случајева и 1,7 милиона умрлих сваке  године. Рак је најчешћи узрок смрти и болести у Европи после кардиоваскуларних  обољења.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака  сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Од прошле године  започета је трогодишња кампања под слоганом „Ми можемо, ја могу” којом се подсећа  да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног терета малигним  болестима.

Очекује се да ће број нових случајева рака у свету порасти са 14 милиона у 2012. на 22  милиона у наредне 2 деценије. Европа обухвата само једну осмину укупне светске  популације, али има око једну четвртину глобалних случајева рака: око 3,2 милиона нових  пацијената годишње.

Глобално, више од 70% свих смртних случајева од малигних болести јавља се у ниско и  средње развијеним земљама, које имају мало или немају средства за превенцију,  дијагнозу и лечење рака. У средње развијеним земљама ће и даље водећи карциноми  бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка  неактивност и неправилна исхрана), као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева.  Kao фактор ризика, потрошња дувана и прекомерно конзумирање алкохола изазивају око  40% од укупног оптерећења за настанак рака. Ако се томе додају последице  неодговарајуће исхране, гојазност и недовољна физичка активност, проценат рака због  нездравог начина живота расте до 60%.

Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије  сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ –  који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц – значајно  доприносе настанку рака јетре, Епштајн-Бар вирусом – може бити узрок Буркитовог  лимфома, Helicobacter pylori бактерија је повезана са настанком рака желуца.

Међу мушкарцима, у свету, најчешће дијагнозе малигних болести су: рак плућа, рак  простате, колоректални рак , рак желуца и рак јетре. Међу женама, најчешће дијагнозе  малигних болести су: рак дојке, колоректални рак, рак плућа, рак грлића материце и рак  желуца.

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних  болести, док од рака умре више од 20.000 људи.  На основу података из Популационог регистра за малигне болести Градског завода за  јавно здравље Београд, у периоду од 1970. до 2015. године, у Београду је евидентирано  198.817 особа оболелих од малигних болести. Инциденција и преваленција обољевања  показују тренд пораста. Инциденција је била највећа 2014. године 750,6/100.000  становника. Преваленција у 2015. години је износила 3.920/100.000 становникa. Десет  најчешћих дијагноза малигних болести код особа мушког пола су биле: злоћудни тумор  душника и плућа, коже, простате, мокраћне бешике, дебелог црева, задњег црева,  желуца, гркљана, гуштераче, без означене локализације. Код особа женског пола међу  десет најчешћих дијагноза малигних болести биле су: злоћудни тумор дојке, коже, грлића  материце, душника и плућа, дебелог црева, тела материце, јајника, задњег црева,  мокраћне бешике ,желуца.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља  најефикаснији приступ контроли малигних болести. На више од 80% свих малигних  болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика који су одговорни за појаву  болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним  откривањем, терапијом и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.  Један од значајаних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног  понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у  спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

Кључне поруке кампање се односе на друштво, заједницу и појединца. 

МИ МОЖЕМО да:

• подстакнемо и предузмемо акцију,
• превенирамо рак,
• скренемо пажњу,
• развијемо здраву околину,
• побољшамо приступ здравственој заштити оболелих од рака,
• мобилишемо све снаге у борби против рака,
• изменимо здравствену политику,
• формирамо фондове за контролу рака, и
• заједнички појачамо утицај у борби против рака. 

ЈА МОГУ да:

• изаберем здраве стилове живота,
• разумем да рано откривање спашава животе,
• тражим подршку,
• подржим друге,
• преузмем контролу над својом болешћу,
• волим и будем вољена,
• будем ЈА,
• се после лечења рака вратим на посао,
• поделим своју причу са другима, и
• гласно говорим о томе!