“Рано откривање… већа шанса” - Међународни дан деце оболеле од рака 2018.
Међународни дан деце оболеле од рака успостављен је 2002. године. Од тада до данас, сваки 15. фебруар је дан који има за циљ да пажњу целокупне стручне и опште јавности усмери ка важној мисији снажног, глобалног деловања које би могло да се суочи са растућим изазовима третмана, неге, квалитета живота, емоционалним и социјалним потребама деце оболеле од рака, као и њихових породица.
На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, овај датум у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља.
Ове године, Међународни дан деце оболеле од малигних болести, обележава се под слоганом „Рано откривање... већа шанса”, чиме се, поред значаја превенције и здравих животних навика, посебно наглашава и значај препознавања раних знакова упозорења и симптома малигних болести у популацији најмлађих, чиме се отвара пут правовременој дијагностици, а тиме и неупоредиво већим шансама за излечење.
Према подацима из 2015. године (IARC), број нових случајева малигних болести код деце и младих старости до 19 година, порастао је са ранијих 165.000 на скоро 300.000 новооболелих сваке године, уз процену да је реалан број оболелих вероватно и већи, имајући у виду да у неразвијеним деловима света и земљама у развоју не постоје одговарајући регистри или нису адекватно ажурирани. Посматрано у глобалним размерама, малигна обољења код деце и младих прете да престигну заразне болести и тако постану водећи узрок смртних исхода повезаних са болестима у овој популацији.
Оно што је ипак важно истаћи јесте да је могућност излечења малигнитета код деце изузетно велика, далеко већа него у популацији одраслих. Стопе преживљавања, истина, у великој мери зависе од типа карцинома, али и од фактора као што су стање инфраструктуре система здравствене заштите, здравствене културе, али и од пратећих социјално економских чинилаца. У прилог томе говори податак да у високоразвијеним земљама света стопа преживљавања достиже чак 84%, али да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе, само уколико постоји локална и међународна подршка у овој области.
У Србији се, према последњим доступним подацима, сваке године открије преко 300 нових случајева малигних болести у популацији деце и младих узраста до 19 година. У Београду је, према подацима из Популационог регистра за рак у Градском заводу за јавно здравље, у последњих 26 година (1990 – 2016.) од малигних неоплазми оболелео укупно око 1800 деце и младих до 19 година старости. У 2016. години, према истом извору, евидентирана су 34 нова случаја, што је значајно мањи број у односу на претходне посматране године, чиме се наставља раније запажен опадајући тренд у оболевању. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце било узраста до 15 година. Леукемије, тумори мозга и лимфоми чинили су готово половину свих малигних болести дечијег узраста, а уједно и најчешћи разлог смртног исхода када је реч о малигним болестима. Ипак, охрабрује податак да је петогодишње преживљавање у Србији је у узрасту до 14 година порасло са некадашњих 54% на чак 80%, чиме се приближавамо постигнућима развијених земаља Европе и света.
Међутим, посматрано у глобалним оквирима, и даље преко 90 хиљада деце широм света сваке године умире од малигних болести. Тужна чињеница је да највећи број њих не успева да победи ове, углавном излечиве болести само зато што су рођени у некој од сиромашних земаља, у којима нису могли да добију правовремену дијагнозу, као ни одговарајући третман.
Оваква глобална неједенакост је недопустива и не сме се занемаривати! За то нема одговарајућег оправдања! Управо зато, кључна порука која прати сваки, па и овогодишњи Међународни дан деце оболеле од рака је да сва деца света заслужују подједнаке шансе и наду за излечење – без обзира на то где живе!
Деца су будућност – и своје земље и целог света, а њихово здравље је есенција живота и погон за напредак ове планете.
Погледајте који су то рани знаци упозорења на могуће малигнитете код деце
