Светски дан менталног здравља - 10. октобар 2015.
„Достојанствен живот са менталним поремећајем”
Светски дан менталног здравља обележава се 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.
Слоган овогодишње кампање „Достојанствен живот са менталним поремећајем” има за циљ подизање свести шире друштвене јавности како би се омогућио достојанствен живот особама са менталним поремећајем.
Ментално здравље се може конципирати као стање добробити, где свака индивидуа постаје свесна његових или њених способности, може да се носи са нормалним стресом у животу, у стању је да ради продуктивно, те је способна да оствари лични допринос за своју заједницу.
Шта су ментални поремећаји?
Ментални поремећаји одликују се изменама у мишљењу, расположењу или понашању (или неком комбинацијом ових елемената), који су удружени са нелагодношћу и поремећеним функционисањем, најчешће током дужег временског периода. Симптоми менталних поремећаја варирају од благих до веома озбиљних, што зависи од врсте менталног поремећаја, саме особе, њене породице и социоекономског окружења.
Током живота, свака особа искуси осећање изолованости, усамљености или емоционалне нелагодности. Ово су, најчешће, нормалне, краткотрајне реакције на тешке ситуације, пре него симптоми менталних поремећаја. Људи уче да излазе на крај са тешким осећањима, као што то чине и са тешким ситуацијама. Међутим, у неким случајевима, трајање и јачина болних осећања или измењених образаца мишљења могу озбиљно утицати на свакодневни живот особе. Уобичајени одбрамбени механизми више нису довољни, и овим људима може постати потребна помоћ да поврате равнотежу и да се врате на ниво пуног функционисања.
Ментално здравље је битно за свакодневни живот, исто колико и физичко здравље. Штавише, она се прожимају. Особе са телесним здравственим проблемима често осећају напетост или нерасположење. Особе са менталним поремећајима често развијају телесне симптоме или болести (нпр. губитак телесне тежине). Уопште, осећања, ставови и мисаони обрасци снажно утичу на доживљавање сопственог телесног здравља или болести, и могу утицати како на ток болести тако и на успешност лечења.
Такође треба знати да се више менталних поремећаја могу јављати и заједно. На пример, особа може истовремено бити депресивна и имати неки од анксиозних поремећаја.
Депресивни поремећаји сматрају се једним од највећих јавноздравствених проблема. Стручњаци Светске здравствене организације упозоравају да ће депресија постати други најчешћи здравствени проблем – одмах после кардиоваскуларних болести.
Све већи број особа се јавља психијатрима због такозваног синдрома изгарања на послу – особе прековремено раде јер су уплашене за своју позицију и немају сигурност у погледу свог радног места.
Сматра се да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним поремећајем. Због свега тога, превенција менталних поремећаја и унапређење менталног здравља од кључног су значаја за сваку заједницу.
Према истраживању здравља становника Републике Србије из 2013. године, нешто више од половине одраслог становништва Србије је у периоду од четири недеље пре испитивања било суочено са напетошћу или стресом. Од свакодневних притисака и стреса чешће су извештавале да пате особе између 45 и 54 година старости (66.6%), женске особе (61.5%), као и становници Јужне и Источне Србије (62.9%). Ипак, највећи број становника Србије не пати од депресије (95.9%), док је појава симптома депресије повезана са старошћу становника: што је особа старија, већа је учесталост депресивних симптома. Присуство депресивних симптома у популацији одраслих повезано је са материјалним стањем. У популацији најсиромашнијих становника Србије чешће се јављају симптоми благе и умерене депресије, али и симптоми умерено тешке и тешке депресије. Са друге стране, у популацији најбогатијих становника депресивни симптоми свих интензитета су најређе заступљени.
У Србији, највећи број особа одлази код психијатра због депресивних и анксиозних поремећаја, то јест због различитих врста страхова и фобичних стања. Проценат озбиљних психијатријских обољења као што су схизофренија, психоза и биполарни поремећаји исти су као пре једног века, али расте број такозваних реактивних поремећаја.
Ментални поремећаји утичу на функционисање јединке и узрокују не само емоционалну патњу него и смањење квалитета живота, отуђеност, стигму и дискриминацију.
Да би се смањио терет менталних поремећаја неопходно је да се већа пажња посвети превенцији и унапређењу менталног здравља у оквиру националне политике, законодавства, доношења одлука и додељивања средстава.
Ментално здравље је пресудно за свеобухватно благостање особа, друштава и држава и представља национални капитал. Зато заштита менталног здравља мора представљати неопходан и значајан аспект свеукупног система здравствене заштите, односно јавног здравља.
Шта Ви можете да урадите да унапредите своје ментално здравље?
1. Правилно се храните.
2. Будите физички активни.
3. Поделите са блиском особом оно што вас мучи.
4. Ефикасно организујте време.
5. Имајте свој хоби и интересовања.
6. Правите паузе током раног дана.
7. Прихватите стрес као нормалан део савременог, свакодневног живота.
8. Немојте користити лекове, алкохол и цигарете да бисте решили или умањили проблеме.
9. Научите да изворе свог задовољстцва налазите у свакодневним животним искуствима.
