Очувајмо ментално здравље - како препознати депресију?

самопроцена депресивности Депресија је озбиљан јавноздравствени проблем. Када се говори о депресији, најчешће се повезује са осећањем туге. Осећање туге је нормално, уколико не траје дуже од једне до две недеље и не омета превише особу у обављању свакодневних обавеза. Понекад постоји некакав разлог, понекад не.

Међутим, у депресији лоша осећања спонтано не пролазе после неколико дана – трају недељама и месецима и интензивно утичу на живот.

Према подацима Светске здравствене организације, више од 300 милиона лјуди пати од депресије. Прогнозе говоре да ће до 2030. године депресија бити најчешћи узрок морбидитета у свету, што указује на све већу потребу за унапређењем и очувањем менталног здравлја. Подаци из Истраживања здравлја становништва Србије 2013. године говоре да 4,1% одраслог становништва показује симптоме депресије.

Самоубиство је најтежи исход депресије и уједно други водећи узрок смрти међу млађом популацијом. Годишње се у свету догоди 800.000 самоубистава као последица депресије (СЗО, 2018).

Како депресија изгледа?

Већина особа са депресијом неће имати све наведене симптоме, али ће имати 5-6 од наведених:

Осећа се депресивно већину времена (иако су могућа побољшања расположења у вечерњим часовима)
Губи интересовања и не ужива у стварима које јој иначе причињавају задовољство
Тешко доноси одлуке
Не може да изађе на крај са проблемима са којима се иначе успешно носи
Осећа се узнемирено и немирно
Осећа се исцрпљено
Губи апетит (премда је код неких особа присутно супротно – добијање на тежини и повишен апетит)
Има потешкоћа да заспи и обично се буди раније
Губи интересовање за секс
Има ниже самопоуздање
Осећа се бескорисно, неадекватно, безнадежно
Избегава друге људе
Раздражљива је
Осећа се лоше у одређено време свакодневно, најчешће ујутру
Размишља о самоубиству

Могуће је да депресивна особа не схвати одмах да је депресивна, посебно ако су се симптоми депресије појављивали постепено. Особа се бори и неретко себе оптужује да је лења или да нема довољно воље. Повремено, депресивна особа може да осећа болове, главобоље или да пати од несанице. Овакви физички симптоми могу бити међу првим симптомима депресије.

Зашто се то дешава?

Као и у уобичајеним, свакодневним ситуацијама када искусимо промену расположења, узрок може бити очигледан, а понекад га не можемо једноставно препознати. То може бити разочарење, фрустрација, или губитак некога или нечега што нам је важно. Обично постоји више разлога истовремено и они се разликују од особе до особе.

Када би требало потражити помоћ?

Онда када се особа осећа горе него обично, а расположење се спонтано не поправља
Када расположење утиче на посао, интересовања и осећања према породици и пријатељима
Уколико особа почиње да верује да живот није вредан живљења или да би околини било лакше без ње

У неким случајевима, разговор са блиском особом може бити довољан да се осећате боље. Уколико то не помогне, обраћање лекару опште праксе или психотерапеуту/психологу може бити једно од решења.

Самопомоћ

Не држите осећања за себе – поделите са вашом околином како се осећате, ако је потребно и више пута
Урадите нешто – покушајте да се бавите физичким активностима, понекад је довољно увести у дневну рутину редовне шетње. Ово ће вам помоћи да се осећате боље и да регулишете сан. Иако можда не можете да радите, добро је да будете активни.
Добро се храните – депресија може да утиче на апетит. Лоша исхрана, такође, може да утиче на мањак витамина у телу, што може да погоршава расположење. Посебно је корисно конзумирати свеже воће и поврће.
Избегавајте алкохол и психоактивне супстанце – иако алкохол и марихуана могу донети кракотрајно олакшање, бројне научне студије показују да дуготрајно конзумирање ових супстанци погоршава депресију.
Спавајте – уколико имате проблема да заспите, потрудите се да о томе не размишљате превише. Опустите се уз музику или филм док не лежите у кревету. Ваше тело ће тако добити шансу да се одмори, а ако сте окупирани другим стварима, бићете мање анксиозни и самим тим ћете повећати ваше шансе да заспите.
Покушајте да отклоните узрок – уколико мислите да знате шта се крије иза вашег лошег расположења, може да вам помогне да га запишете и направите стратегије које би могле да допринесу његовом решавању. Изаберите оне опције које вам се чине најбољим и покушајте да их спроведете.
Подсетите се да су и многи други људи патили од депресије; подсетите се да код већине људи и без посебног третмана депресија сама од себе прође након 4 – 6 месеци; гледајте на депресију као на прилику да унесете промене у ваш живот и да из тог искуства изађете снажнији него пре.

Уколико вам се дешава да се осећате безвољно, уморно, без довољно енергије, уколико вам је тешко да се концентришете и осетите задовољство, можда пролазите кроз депресивну епизоду Одвојите време да попуните Упитник за самопроцену симптома депресивности PHQ9.