Здравствени радници и употреба дувана
Употреба дувана је водец́и појединачни узрок смрти који се може спречити, а од кога у свету умре преко 7 милиона људи сваке године. Иако здравствени радници имају важну улогу у превенцији и престанку пушења, учесталост пушења још увек је веома висока како код здравствених радника у Србији, тако и у многим земљама Европе и света.
У оквиру истраживања професионалног задовољства запослених у 54 здравствене установе у Београду у 2018. години, испитивана је и учесталост пушења. У истраживању је учествовало 15.739 радника свих профила, односно 51% од укупно 30.602 запослена који раде у здравственим установама. Већина запослених су медицинске сестре/техничари (53,3%), следе лекари (20,1%), технички радници (8,8%), здравствени радници другог занимања (7,8%), административни радници (6,5%) и здравствени сарадници (3,6%).
Резултати су показали да је учесталост пушења међу запосленима 35%, што је приближно као и у публикованим истраживањима која су спроведена међу запосленима у здравственим установама у Италији и Француској. Свакодневно пуши у просеку 25,6% запослених и још 9,4% пуши, али не свакога дана, док је бивших пушача 17,5%. Мушкарци и жене подједнако пуше, односно нема значајне разлике у учесталости пушења према полу. Учесталост свакодневног пушења међу лекарима значајно је мања (15,7%) у односу на остале запослене, док је код техничких радника значајно већа (36,8%) у односу на друге запослене. Запослени који су се изјаснили да су приликом обављања посла веома много напети, под стресом или притиском чешће пуше у односу на запослене који нису под стресом. Такође, запослени који су веома незадовољни својим послом чешће пуше у односу на запослене који су веома задовољни својим послом. Истраживање је показало да је учесталост пушења код медицинских сестара које раде у болницама већа у односу на сестре које су запослене у установама примарне здравствене заштите.
Закључује се да је учесталост пушења међу здравственим радницима висока, иако имају доступна знања и информације о штетности пушења. Ово је посебан проблем с обзиром на значајну улогу коју здравствени радници, а првенствено изабрани лекари имају у превенцији и престанку пушења код пацијената. Различите смернице за престанак пушења које су донете у већем броју земаља указују на то да би лекари опште праксе требало да саветују о престанку пушења сваког пацијента који пуши и да са њим разговарају о могућностима третмана. Важно је развијати обуке за здравствене раднике везано за престанак пушења, али је према доступним истраживањима из других држава још увек изузетно мали проценат здравствених радника који су прошли овакве обуке.
Добијени резултати треба да допринесу енергичнијој борби против употребе дувана међу запосленима у здравственим установама, као и певазилажењу баријера за интензивнији рад са корисницима здравствене заштите на превенцији и одвикавању од пушења.
