Никотин у електронском руху - мода у сукобу са здрављем?

Све што макар заличи на нови тренд бива брзо намирисано високоистанчаним њухом модно сензитивног друштва. А ако нови производ у називу има префикс који га повезује са високом технологијом и атрактивно дизајнирано паковање - успех је загарантован!

Шта је то што, баш по овом рецепту, десетак година уназад, лагано, али сигурно осваја белосветску, али и нашу популацију пушача? Како ради? И још важније - шта (нам) ради?

Е-цигарете су уређаји који раде по принципу загревања течности (која у себи најчешће садржи никотин) и продукције аеросола односно мешавине ситних честица које се ослобађају у ваздух.

Сам процес коришћења електронских цигарета назива се вапинг (од глагола vape, тј. испаравати), а по једном од најпопуларнијих производа, користи се и израз џулинг. Е-цигарете су типичан продукт  технолошког продора у све поре живота и друштва. Ипак, тренутак њиховог изласка на тржиште не може а да се не веже за све активније деловање глобалних покрета који су се заложили за доношење и спровођење мера за контролу дувана, уобличених Оквирном конвенцијом за контролу дувана, која је усвојена 2003. године. Случајност?

И у Србији су ови уређаји на тржишту присутни уназад десетак година, са умереним успехом. Ипак, прави тржишни бум десио се пре пар година са појавом нове генерација ових производа – Tobacco Heating Products (THP). Њихова технологија базира се на загревању дувана, уместо традиционалног сагоревања код обичних цигарета. С обзиром да код ових уређаја нема течности као никотинског медијума који се загрева, они се званично не сврставају у електронске цигарете, са којима се обично (погрешно!) поистовећују. Због специфичног процеса загревања дувана на високом температурама, они су названи још и „бездимни“, иако заправо стварају малу количину краткотрајно видљиве паре при издаху. Код нас и у још неким земљама у окружењу, овај тип никотинских уређаја достигао је за кратко време огромну популарност, док је у САД њихова појава на тржишту тек недавно, након дуготрајног преиспитивања, одобрена од стране Америчке агенције за храну и лекове (FDA).

Здравље на 1. месту!

Оно што представља окосницу свих сучељавања у стручној и општој јавности, јесте питање здравствене безбедности (и/или предности?) свих нових никотинских производа.

Светска здравствена организација (СЗО) по овом питању има недвосмислен став - електронске цигарете су неоспорно штетне, што захтева строго регулисање њихове употребе. Иако те цигарете излажу оног ко их користи мањој количини појединих токсичних супстанци у односу на обичне цигарете, оне ипак представљају ризик за здравље. Њихов основни састојак је никотин, који као средство које изазива зависност, већ представља више него довољну претњу по здравље!

Овај аргумент је нарочито значајан када се говори о популацији младих. Америчка агенција за храну и лекове је пре извесног времена упозорила да употреба е-цигарета међу младима поприма карактеристике еидемије. Јер, чак и адолесценти који можда и не би прибегли конзумирању обичних цигарета, имају потребу да пробају нешто ново и атрактивно, тим пре што о томе не знају довољно. Ово потврђују и подаци из наших новијих истраживања где се види да благи пад у конзумирању класичних цигарета у популацији деце узраста 13 до 15 година, прати све већи удео њих који користе бездимне дуванске производе (1,8%) и електронске цигарете (6,2%).

СЗО задржава тон опреза чак и када је реч о изложености овим уређајима, односно удисању испарења која они емитују, јер још није до краја измерена изложеност никотину, те се упозорава да она свакако може бити штетна и по здравље пасивних пушача.

Бледо слово закона

У атмосфери презасићеној морем аргумената и контрааргументата, парцијалних доказа и научно недовољно утемељених твдрњи, не треба да чуди што велики број земаља и даље нема јасно дефинисану регулативу која се тиче ових производа.

Неке државе, попут Кипра, Француске, Енглеске и Луксембурга, су постојећу Директиву Европске Уније о дуванским производима примениле и на тзв. „бездимне“ производе. У Шпанији, Ирској и Израелу они се означавају као „нови дувански производи“, након чега су у законском смислу третирани једнако као обичне цигарете, док се у неким земљама, попут Јужноафричке Републике, њихова употреба регулише посебним анексима постојећих закона. Најдаље у контроли употребе ових производа отишле су земље попут Малте, Норвешке, Ирана, Тајланда, Туркменистана и још неких, које у потпуности забрањују њихов увоз, продају, рекламирање, неке чак и саму употребу.

У Србији конзумирање дувана и промет дуванских производа регулишу три закона – Закон о дувану, Закон о оглашавању и Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, сва три донета до 2010. године, у преводу – пре нове никотинске ере. Галопирајућа популарност електронских и „бездимних“ производа, ипак још није послужила као сигнал за неопходне законске интервенције. Док је тржиште једино које формира слику коју видимо  живимо, оправдано се намеће питање како ће будућа законска поставка, када до ње дође, третирати ове нове никотинске уређаје? У међувремену се покрећу само неформалне дискусије, а однос према новим производима тренутно се базира искључиво на интерним регулативама. Тако, примера ради, у авиону не смете користити ни нове ни традиционалне цигарете, али зато у самој згради аеродрома, у којој је званично забрањено пушење, у појединим баровима, не само да је дозвољено коришћење „бездимних“ дуванских производа, већ се они на тим истим местима и активно промовишу. Поједини кафићи и ресторани који су у потпуности непушачки или имају одвојен део за непушаче, у овим просторима ипак остављају могућност коришћења нових никотинских направа.

Тренд на испиту времена…

У свему разматраном кључни фактор је ВРЕМЕ. Интервал у који до сада имамо увид дефинитивно није довољан је да би се са сигурношћу тврдило да је електронски и „бездимни“ уређаји носе мањи ризик по здравље (и пушача и пасивних пушача) од традиционалних цигарета. Док чекамо да наука размрси ову мистерију, а законски вакуум попусти, није лоше задржати елементарни опрез уместо некритичког прихватања новог модног хита, упакованог у сугестивне маркетиншке поруке, које су вешто креиране за просечног припадника потрошачког друштва, био он пушач или не.

У међувремену, толико је начина да, као друштво које је религиозно наклоњено моди, успешно пратимо светске трендове. Листа атрактивних и корисних ствари „за понети“ је веома богата – трајна боца за воду, платнени цегер, комади антикварног накита са (бувљих) пијаца, гардероба из second-hand shop-ova. Листа ствари „за чинити“ још је занимљивија – разврставати рециклажни отпад у кући, заврнути славину док перемо зубе, пешачити, возити бицикл (као превозно средство!), бити елементарно љубазан према људима и увиђаван према њиховим потребама. За почетак – врло је лепо, а уз то и сасвим тренди, било коју врсту цигарете попушити испред кафића или ресторана, чак и када је хладно или пада киша! Оно што је у свету одавно још модерније је - НЕ ПУШИТИ!