Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 17.02.-23.02.2025. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболела је
14.286 особа са бројем новооболелих од 849,6 на 100.000 становника, а од обољења сличних грипу (ОСГ)
716 (42,6 новооболелих на 100.000 становника).
У односу на претходну (7.) извештајну недељу (10.02. – 16.02.2025.) број оболелих од АРИ је мањи за 11,5% (16.135), а број оболелих од ОСГ је мањи за 1,4% (706).
Међу оболелима од
АРИ највише је особа узрасне групе 5-19 и 20-64 године (по 37,4%) и узраста до 4 године (17,9%). Особе старости 65 и више година су биле заступљене са 7,3%. Највећа инциденција АРИ бележи се у узрасту од 0-4 године (3.046,2/100.000) и од 5-19 година (2.141,2/100.000).
Од укупног броја особа пријављених са
ОСГ највише је особа добне групе 30-64 година (292 – 40,8%) и узрасне групе 5-19 (225 – 31,4%). Удео деце узраста 0-4 година је 11,6% (83), добне групе 20-29 година је 8,5% (61), а старијих од 65 година је 7,7% (55). Највећа инциденција ОСГ бележи се за узраст 0-4 године (98,8/100.000) и за узраст 5-19 година (90,2/100.000).
У периоду 17.02.-23.02.2025. године на територији Београда у 15 вирус грипа Б, у 12 узорака брисева грла и носа потврђено је присуство вируса грипа А(H1), у 2 вирус грипа А(H3), а у једном вирус грипа А.
Најефикаснија мера превенције грипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.
Такође,
опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора и исхрану богату 4витаминима
Мноштво различитих животних опредељења, циљева и активности, често у животној пракси доводе до занемаривања неких од основних начела здравог живљења, и тиме најизложеније појединце уводе у значајне дугорочне ризике по здравље. Обично су ризици којима се излажемо услед недовољне пажње непрепознати или им се из разних разлога умањује значај, па се на њихове последице ретко подсетимо, и тиме изложеност ефектима нездравог животног стила продужавамо.
