Рад на унапређењу здравља становника урбаних заједница, добија посебан подстицај промовисањем коцепта здравих градова, који се динамично развијао у последњих 30 година. На глобалном плану, посвећивање пажње здрављу урбаних средина, од посебне је важности првенствено због три групе здравствених стања која највише оптерећују здравље градске популације – хроничних незаразних болести, епидемија заразних болести и повреда. Узевши у обзир податак да преко 55% светског становништва живи у градовима, и да је процењено да ће тај број до 2050. износити 68%, потпуно је јасно да фактори који утичу на здравље у градској средини значајно доприносе општем изгледу параметара здравственог стања светске популације.