Безбеднији саобраћај - здравији град: Дан здравих градова 20. мај 2022.
Рад на унапређењу здравља становника урбаних заједница, добија посебан подстицај промовисањем коцепта здравих градова, који се динамично развијао у последњих 30 година. На глобалном плану, посвећивање пажње здрављу урбаних средина, од посебне је важности првенствено због три групе здравствених стања која највише оптерећују здравље градске популације – хроничних незаразних болести, епидемија заразних болести и повреда. Узевши у обзир податак да преко 55% светског становништва живи у градовима, и да је процењено да ће тај број до 2050. износити 68%, потпуно је јасно да фактори који утичу на здравље у градској средини значајно доприносе општем изгледу параметара здравственог стања светске популације. Удруженом инцијативом за обележавање Дана здравих градова 20. маја 2022. Институт за јавно здравље Ниш, Институт за јавно здравље Војводине и Градски завод за јавно здравље Београд посветиће пажњу различитим аспектима побољшања здравља градског становништва. Активности Градског завода за јавно здравље Београд биће посебно фокусиране на питања утицаја безбедности у саобраћају на здравље градске популације.
Последице неусклађености градске средине са здравственим потребама становника, најједноставније се осликава кроз три претходно поменуте групе поремећаја здравља. На појаву и ток различитих хроничних незаразних болести, утицај могу остварити значајно заступљени нездрави стилови живота у градским условима, неадекватни услови рада, недовољно зелених површина за рекреацију, бука и сл. Повреде са друге стране, често су последица неквалитетне градске инфраструктуре, небезбедних услова за одвијање саoбраћаја и лоших услова становања. Неадекватна санитарно-хигијенска ситуација, неорганизовано управљање отпадом и пренасељеност, важни су фактори за појаву епидемија треће поменуте групе болести у градској средини – инфективних болести. Уочава се да се до бољег здравственог стања становника једног града може доћи различитим јавноздравственим и другим интервенцијама, а које се најопштије могу посматрати као интервенције у сферама планирања, спровођења планираних циљева, унапређења постојећих садржаја, као и адекватног одржавања свих расположивих ресурса.
Достизање циљева здравог града кроз напоре на увећању безбедности у саобраћају, има своје потпуно оправдање на више нивоа посматрања. Политике које заступају одрживост у саобраћају укључују планирање развоја градске инфраструктуре, уз истицање и промовисање јавног превоза, безбедног учешћа у саобраћају, безбедног пешачења и вожње бицикла, као и увођења возила на електрични погон, а свеукупно остварују утицај на здравље, загађеност ваздуха, саобраћајне гужве, климатске промене, а такође и на саму привлачност градских средина за живот. Неке од путања за остварење ових циљева јесу и: интегрисање развојних политика из области сабраћаја са осталим развојним стратегијама; подстицање веће заступљености пешачења, употребе јавног превоза и бицикала; подстицање промена у навикама (заједничко коришћење аутомобила, вожња са мањом потрошњом горива); ограничења брзине на примереним местима. Укључивање ових приступа у националне програме, додатно употпуњује подршку у решавању локалних изазова.
Важност безбедности у саобраћају, као једног од носећих стубова побољшања здравственог стања градске популације, најбоље се уочава кроз следеће податке – у свету, око 20-50 милиона људи годишње претрпи повреду у саобраћају, док 1,3 милиона изгуби живот. Саобраћајне незгоде представљају значајан узрок смрти у свим старосним групама, а у групи деце и младих 5-29 година су међу водећим узроцима смрти у свету. Градови, као места са изузетно развијеном и густом саобраћајном мрежом, намећу се као природан избор у јавноздравственим напорима за повећање безбедности у саобраћају. Са друге стране, важност развијености земље такође се повезује са последицама саобраћајних незгода – показано је да је у земљама са ниским приходима, ризик од страдања у саобраћајној незгоди 3 пута већи од ризика у земљама са високим приходима. Економске последице саобраћајних незгода додатно погоршавају проблем – процењује се да ће саобраћајне незгоде са или без смртног исхода, у периоду од 2015 - 2030 године, коштати свет око 1,8 билиона америчких долара, што је износ у висини 0,12% глобалног БДП годишње. Успешна превенција саобраћајних незгода, као кључни аспект безбедности у саобраћају, захтева укључивање свих учесника у саобраћају – возача, путника, бициклиста, пешака. Посебно рањиве групе учесника у саобраћају јесу пешаци, бициклисти и мотоциклисти, који чине више од половине свих погинулих у саобраћајним незгодама. Спречавање повређивања и повећање саобраћајне безбедности уопште, важни су циљеви за постизање боље здравствене слике у градовима.
Додатно, различити аспекти урбаног планирања допуњују целокупну превентивну стратегију, пружајући инфраструктурну потпору за њено остварење. Показано је да небезбедан дизајн саобраћајница повећава ризике за све учеснике у саобраћају. Такође је утврђено да се применом различитих мера у сфери контроле и управљања саобраћајем може допринети бољој безбедности на путевима. Наводимо неке од ових мера:
• одвајање простора за пешачки и бициклистички саобраћај
• управљање и контрола брзине кретања
• постављање адекватних безбедносних баријера
• управљање саобраћајем на градском нивоу
• подстицање употребе јавног градског превоза
• унапређење безбедности раскрсница
• откривање и регулација критичних места
• унапређење квалитета путева, и њихово одржавање
• унапређење сигнализације и управљања сигнализацијским системом
| БЕЗБЕДНОСТ ПРЕ СВЕГА: - Увек везујте сигурносне појасеве, било да седите не предњим или задњим седиштима. - Користите безбедносна седишта за превоз деце. - Увек користите кацигу када возите мотоцикл, бицикл и сл. - Уколико сте под дејством алкохола или психоактивних супстанци – немојте возити. - Поштујте ограничења брзине. - Не користите мобилни телефон док возите. |
Концепт здравог града
Светска здравствена организација (СЗО) наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“. Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.
Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град? Светска здравствена организација (СЗО) наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба да тежи један здрав град:
• чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
• неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
• снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
• висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
• обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
• доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
• разноврсна, витална и иновативна економија
• повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима
• доступна и квалитетна здравствена заштита
• добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања)
