
Социјална медицина
Послови јавног здравља из области промоције здравља, планирања и организације здравствене службе и информатике обављају се у три центра:
1. Центар за промоцију здравља
2. Центар за анализу, планирање и организацију здравствене заштите
3. Центар за информатику и биостатистику у здравству
У оквиру Центра за промоцију здравља реализују су следеће активности:
- учешће у изради стратешких и законских докумената и водича добре праксе у области промоције здравља;
- израда, имплементација и евалуација здравствено-промотивних програма, пројеката и интервенција у заједници, укључујући примену и евалуацију Националног програма промоције здравља;
- израда здравствено промотивних публикација, емисија, прилога и мултимедијалних презентација и сл.;
- развијање партнерстава за здравље у локалној заједници;
- континуирани рад на креирању и развоју окружења која подржавају здравље и здраве изборе;
- иформисање, саветовање и едукација становништава, у сарадњи са мас-медијима;
- континуирана едукација едукатора у области промоције здравља.
У оквиру Центра за анализу, планирање и организацију здравствене заштите реализују се следећи послови и задаци:
- учешће у изради стратешких и законских докумената, елабората и пројеката, водича добре праксе;
- координиција, планирање и праћење реализације планова рада и уговорних обавеза здравствених установа;
- проучавање здравственог стања и ризика по здравље становништва у циљу сагледавања приоритетних проблема и потреба;
- предлагање елемената здравствене политике, планова и програма намењених очувању и унапређењу здравља становиштва;
- координација рада на унапређењу квалитета здравствене службе, процена ефикасности, доступности и квалитета здравствене заштите, укључујући и сатисфакцију корисника;
- континуирана едукације едукатора у области јавног здравља;
- планирање стручног усавршавања здравствених радника и сарадника;
- учешће у примењеним истраживањима у области здравствене заштите и јавног здравља.
У оквиру Центра за информатику и биостатистику у здравству реализују се следеће активности:
- учествовање у развоју и имплементацији интегрисаног здравствено-информационог система Србије;
- учествовање у пројектовању информационих система и израда одређених софтверских решења;
- прикупљање, обрада и анализа збирних здравствено-статистичких података (државни и приватни сектор) од интереса за здравствено стање становништва и рад здравствених установа и достављање сумарно обрађених података надлежним институцијама у прописаним роковима;
- формирање и одржавање индивидуалних база података (организациона структура и кадрови, опрема, болнички лечена лица, регистри хроничних незаразних обољења, рађање, побачаји, умрли, приватни сектор) и одговарајућа статистичка обрада;
- издавање редовне годишње публикације "Статистички приказ здравствене делатности у Београду" која садржи информације о капацитетима и раду здравствених установа, обољевању, рађању и умирању становништва;
- припрема различитих врста презентација и публикација (графички дизајн);
- управљање и одржавање компјутерске мреже, опреме и интернет технологије у Заводу.
Пројекти/програми које реализују Центар за промоцију здравља, Центар за анализу, планирање и организацију здравствене заштите и Центар за информатику и биостатистику у здравству:
1. ИНОВАЦИЈА И УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА ПОЛИВАЛЕНТНЕ ПАТРОНАЖНЕ СЕСТРЕ У ЦИЉУ ПРОМОЦИЈЕ ЗДРАВЉА ПОРОДИЦЕ (2000 - 2004.)
(финансира Министарство здравља Републике Србије, УНИЦЕФ, ЕЦЦО, ЦИДА)
• У потпуности је завршена едукација Поливалентних патронажних сестара у целој Србији (око 1600) у оквиру семинара "Животне поруке - здравље породице;
• Примењен и тестиран нов модел рада патронажне сестре;
• Обезбеђено од стране УНИЦЕФ-а и ЕЦЦО-а: 24 возила за патронажне службе у Републици Србији и комплетно опремање 13 едукативних центара.
2. ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА У АКЦИЈИ: ПРОЈЕКАТ УНАПРЕЂЕЊА РАДА ПОЛИВАЛЕНТНЕ ПАТРОНАЖНЕ СЛУЖБЕ (2004)
(финансира Министарство здравља Републике Србије, ЦПХА - ЦИДА, УНИЦЕФ)
• Израда Водича добре праксе за рад патронажне сестре у породици уз пратећи компјутерски програм
• Едукација свих патронажних сестара у Београду
• Патронажне посете породици у складу са новим моделом
• Координација са пројектом "Телефоном до савета за здраво дете"
3. УКЉУЧИВАЊЕ У СОЦИЈАЛНЕ ТОКОВЕ КРОЗ ПРОМОЦИЈУ ЗДРАВЉА И ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА ПОРОДИЦЕ И ЗАЈЕДНИЦЕ (2005. 2006. - март 2007.)
(финансира Министарство здравља Републике Србије, УНИЦЕФ)
• Формирање координативно едукативних центара (једница)
• Кућне посете патронажних сестара по моделу Водича добре праксе
• Отварање телефонских саветовалишта
4. ЦЕНТРИ ЗА ПРЕВЕНТИВНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ У ДОМОВИМА ЗДРАВЉА - УЧЕШЋЕ- (2006. 2007.)
(финансира Министарство здравља Републике Србије, ЕАР/ЕПОС)
• Елаборат о формирању Центара за превентивне здравствене услуге у домовима здравља у Србији (25 домова здравља у почетку) и учешће у едукацији кадрова за рад у овим центрима
• Упутство за рад Центара за превенцију
• Учешће у изради приручника:
• Промоција здравља и здравих стилова живота у заједници" и "Промоција здравља заснована на доказима"
5. НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ПРОМОЦИЈЕ ЗДРАВЉА (од 2000. текући програм)
(финансира Министарство здравља Републике Србије)
• Програмски здравствено васпитни рад у установама примарне здравствене заштите
• Програм рада поливалентне патронажне службе
• Развој свих видова партнерства у области васпитања за здравље и спровођење националних кампања за промоцију здравља
• Програм унапређења здравља ученика у основним школама у Београду
• Програм унапређења здравља ученика у средњим школама у Београду
• Програм очувања и унапређења оралног здравља деце и омладине у Београду
• Програм васпитања за здравље деце у предшколским установама: "ЗДРАВ ВРТИЋ" у Београду
• Програм здравственог инфромисања становништва путем мас медија
6. ИНОВАЦИЈА И ТЕЛЕФОНОМ ДО САВЕТА ЗА ЗДРАВО ДЕТЕ - "ХАЛОБЕБА" (од 3. децембра 2001. и надаље...)
(финансира УНИЦЕФ, Министарство здравља Републике Србије, Секретаријат за здравство Управе града Београда/од 2007. у потпуности/)
• Дневно из Телефонског саветовалишта позове се око 40 породица из Београда - према броју отпуштених мајки са бебама из београдских породилишта и одговори на око 300 позива из породице са територије Београда, Србије, земаља у окружењу и других удаљених крајева.
• Питања се односе на област неге и заштите одојчади и деце, породиља и трудница.
• Укупно је регистровано преко 70.000 посета на: www.халобеба.цо.yу и одговорено на 1.100 питања упућених на: халобеба@беотел.yу
7. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ СТАНОВНИШТВА БЕОГРАДА (2005/06)
(финансира Министарство здравља Републике Србије)
• Анализа здравственог стања и годишње извештавање о здрављу грађана Београда на основу закона и програма статистичких истарживања и евиденција у области здравствства. Показатељи виталне и здравствене статистике за текућу годину се пореде са истим подацима из предходних година и уочавају трендови раста појединих фактора ризика, хроничних незаразних болести (пре свега кардио и цереброваскуларних и малигних) и смртног исхода од истих болести. Ови подаци доприносе оптималном планирању здравствене заштите и организацији здравствене службе за грађане Београда
8. ИСТРАЖИВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ (2006)
(финансира Министарство здравља Републике Србије, Институт за заштиту здравља "Др Милан Јовановић -Батут", Светска банка)
• Истраживање је обављено у октобру 2006 године на реорезентативном узорку становништва Србије оба пола и свих добних група. У поређењу са резултатима предходног истраживања обављеног 2000. године, резулати указују на статистички значајне промене у појединим сегментима социо - економских показатеља, фактора ризика везаних за бихејвиоралне аспекте и аспекте животне и радне средине, као и показатеља здравља у ужем смислу (присуства већ дијагностиковане или још увек не дијагностиковане болести и/или инвалидитета). Резулатати ће бити доступни стручној и широј јавности у јулу 2007. године
9. План развоја клиничко - болничких центара и завода који обављају делатност на примарном нивоу здравствене заштите у Београду (2007)
(финансира Секретаријат за здравство Управе града Београда)
• Циљ пројекта је уједначавање услова коришћења здравствене заштите, уједначавање кадровске обезбеђености и просторних капацитета здравствених установа ради повећања задовољства корисника здравственим услугама. Размотриће се и могућности проширења капацитета дневних болница, коришћење високо софистициране опреме (ЦТ, НМР), могућности смањења листа чекања за поједине дијагностичке и терапијске процедуре (катетеризација срца, операција катаракте, уградња ендопротезе кука и колена итд.). Реализација пројекта подразумева непосредно теренско истраживање, као и коришћење доступних база података.
10. Стратегија развоја домова здравља у Београду до 2010. године (2006)
(финансира Секретаријат за здравство Управе града Београда)
• Циљ пројекта је уједначавање услова коришћења примарне здравствене заштите, уједначавање кадровске обезбеђености и просторних капацитета здравствених установа у циљу повећања задовољства корисника здравственим услугама.
• Детаљнији преглед пројекта "Примарна здравствена заштита - домови здравља" погледајте овде.
11. Развој информациног система за основне здравствене и фармацеутске услуге- Електронска здравствена документација (ЕЗД) (2005-2008)
(финансира Министарство здравља Републике Србије, Европска агенција за реконструкцију)
• Електронска здравствена документација треба да (ЕЗД) представља камен темељац добре информације јер омогућава добијање података на време, са правог места, са верификованом тачношћу и верификованим трагом ко одговара за податке (ригхт тиме, плаце, респонсабилитy анд трацеабилитy). Кроз овај систем, здравствени подаци скупљени у електронској форми у појединачним здравственим установама добијају додатну вредност: подразумевају стандарде и заједничка правила, подстичу интеграцију и интероперабилност, те омогућавају размену, консолидацију, дисеминацију и поређење стандардизоване здравствене информације у ширим размерама.
• Са друге стране, једна од основних улога система ЕЗД је побољшање основног процеса здравствене неге на свим нивоима тј. увид у здравствено стање пацијента, све његове идентификоване здравствене проблеме, основне примењене процедуре дијагностике, лечења и медикаментозне терапије. На тај начин, тј. повезивањем на ЕЗД систем, лекар је у могућности да у тренутку свог контакта са пацијентом има увид у све до тада дијагностификоване здравствене проблеме, што олакшава одређивање да ли је у питању нови здравствени проблем или већ постојећи.
• У Србији треба да се формирају 4 центра за прикупљање података и пети који ће све податке да обједини (Институт за јавно здравље Др М. Јовановић- Батут). Београд треба да буде један од центара.
12. Централни информациони сервис (2006-2007)
(финансира Министарство здравља Републике Србије, Светска банка)
• Централни информациони сервис- ЦИС се састоји из више програмских модула који се односе на ресурсне базе: организациона структура, кадрови, медицинска опрема, статистика, шифрарници. Свака установа треба да се преко интернета конектује на централну базу и дневно врши ажурирање својих података, односно преузима податке потребне за свакодневни рад