Вакцина против стрептококуса пнеумоние

Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније

Активна имунизација против обољења изазаваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније (PCV10 – Synflorix, односно PCV13 – Prevenar 13) код деце узраста од навршена два месеца живота.

Примарна вакцинација се спроводи са три дозе вакцине у размацима не краћим од четири недеље до навршених шест месеци живота.

Ревакцинација се спроводи једном дозом PCV10 или PCV13 у другој години живота, најраније шест месеци након комплетирања примарне серије.

Уколико се примарна серија не спроведе до навршених шест месеци живота, активна имунизација се спроводи предвиђеним бројем доза PCV10 или PCV13 за узраст, до навршена 24 месеца живота, односно до 59 месеци код све невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце рођене после 1.1.2018. године (табела 1).
 
Табела 1. Обавезна активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније

Узраст у коме се започиње вакцинација	Примарна вакцинација	Ревакцинација
до навршених 6 месеци	3 дозе PCV10/PCV13 у размаку од најмање 4 недеље	1 доза нараније након 6 месеци од комплетирања примарне серије
7–11 месеци	2 дозе PCV10/PCV13 у размаку од најмање 4 недеље	1 доза нараније након 6 месеци од комплетирања примарне серије
12 месеци и касније	2 дозе PCV10 у размаку од најмање 8 недеља или 1 доза PCV13	/

 

Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококoкусом пнеумоније лица у посебном ризику

Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном пнеумококном вакцином и полисахаридном пнеумококном вакцином у следећим случајевима:

– анатомска или функционална аспленија и српаста анемија;

– нефротски синдром;

– симптоматска и асимптоматска HIV инфекција;

– трансплантација органа и ткива;

– малигна обољења;

– хроничне кардиоваскуларне и плућне болести;

– шећерна болест;

– хронична обољења јетре;

– хронична обољења бубрега;

– стања која доводе до истицања ликвора;

– уградње кохлеарних имплантата;

– стања ослабљеног имунитета;

– особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога;

– честе респираторне инфекције и отитиси;

– деца која живе у колективном смештају;

– неимунизована деца од навршене две године до навршених пет година, која похађају предшколску установу.

Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:

– код непокретних штићеника у установама здравствене и социјалне заштите,

– код старијих од 65 година који живе у колективном смештају.

Код особа које су претходно примиле PCV13, а код којих је индиковано и давање PPV23, PCV23 се даје након 8 недеља од PPV13.

Код особа које су претходно примиле PPV23, а код којих је индиковано и давање PCV13, PCV13 се даје након најмање 12 месеци од PPV23.

Код особа са спленектомијом, односно функционалном аспленијом код којих је индикована примена пнеумококне коњуговане (Prevenar 13) и менингококне коњуго-ване четворовалентне вакцине (Menactra) прво треба дати пнеумококну коњуговану вакцину, а потом менингококну коњуговану вакцину у размаку не краћем од 4 недеље. Симултана примена ових вакцина се не препоручује, јер коњугована менингококна вакцина може да интерферира са продукцијом антителa на пнеумококну коњуговану вакцину.

Вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста, а према сажетку карактеристика лека.