Ротавируси

Резервоар је човек, а пут преношења је феко-орални уз могући контактни или респираторни механизам преношења. Ови вируси се могу наћи и у контаминираној води.
Период инкубације износи од 24 до 72 сата. Период заразности траје у току акутне фазе болести и касније, док траје излучивање вируса. Симптоми углавном трају од 4 до 6 дана, а осмог дана од инфекције, ротавирус обично не може да се изолује из фецеса.
У суштини се сва деца инфицирају ротавирусима у току прве 2 – 3 године живота, а врхунац инциденце клиничког оболевања је у старосној групи од 6 до 24 месеца.
У већини случајева, инфекција ротавирусима је асимптоматска, посебно често код деце млађе од 3 месеца, јер су она још увек заштићена мајчиним антителима.
Код симптоматске инфекције, болест почиње нагло, са повишеном температуром, малаксалошћу, повраћањем, обилним воденим столицама и грчевима у стомаку.
У односу на друге цревне инфекције дечијег доба, повраћање и проливи су знатно учесталији, па постоји могућност развоја тешке дехидратације и развоја шокног стања.
Ротавирус се идентификује у фецесу или ректалном брису помоћу имунобиолошких техника (ELISA, латекс аглутинација), али доказ о ротавирусној инфекцији се може добити и серолошки.
Специфична терапија не постоји, већ се врши надокнада течности, како би се спречила дехидратација.
Важно је добро спровођење хигијенских мера, које се односе на превенцију феко – оралног начина преношења, јер вирус преживљава дуго на чврстим површинама, у контаминираној води и на рукама. Релативно је отпоран на уобичајена дезинфекциона средства, али га хлор инактивира.
Жива перорална вакцина је показала висок ниво ефикасности у превенцији тешких облика гастроентеритиса код новорођенчади.