Тровање биљкама

Сваке године у пролеће када све процвета, неретко се деси да неискусни берачи, сакупљајући биље из природе, замене лековите или чак јестиве врсте отровним. Такође, у природи, баштама и вртовима често можемо наићи на биљке чији плодови и цветови бојом и обликом привлаче пажњу. Својим примамљивим изгледом, биљке су прави мамац за децу да их чупкају, додирују, грицкају, што може озбиљно угрозити здравље, па и живот детета. Управо зато, отровно биље не би требало да се гаји тамо где претежно бораве деца, у дечјим вртићима, предшколским и школским објектима.

Имајте на уму да... немају све отровне биљке подједнак степен токсичности. Он, пре свега, зависи од врсте и интензитета активних супстанци биљке (доза чини отров). Присуство отровних материја није уједначено у целој биљци - оне су обично локализоване у одређеним деловима биљке (листу, плоду, корену), док их у осталим нема. Примера ради, дрво тисе је цело отровно, док код багрема има токсичних супстанци у целој биљци осим у цвету.

НА КОЈИ НАЧИН ДОЛАЗИ ДО ТРОВАЊА?

Тровање најчешће настаје случајно, из неопрезности или незнања, заменом неотровних биљака онима које су токсичне. Најосетљивија су деца и кућни љубимци, услед своје радозналости.

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ СИМПТОМИ ТРОВАЊА БИЉКАМА?

Биљке које садрже хемијске супстанце (тзв. алкалоиде), уколико се унесу у организам доводе до оспе, алергијских реакција, болова у стомаку, повраћања, дијареје и озбиљних проблема са срцем и дисањем. Настале реакције могу бити слабијег или јачег интензитета, зависно од пута уношења и количине биљке коју је особа унела у организам. Могу се унети гутањем, удисањем или преко коже, директним контактом са биљком.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОТРОВНИХ БИЉАКА

Отровне биљке немају неке посебно видљиве карактеристике па самим тим не постоји ни неки универзални начин за њихово препознавање. Неопходно је поседовати бар основно знање о изгледу појединих биљака и њиховим карактеристикама.
ОЛЕАНДЕР

Олеандер се због лепоте својих цветова често може видети у многим баштама, вртовима и на терасама. Међутим, ова биљка је изузетно отровна и може изазвати веома тешка тровања. Садржи токсине који изазивају поремећаје у срчаном ритму и циркулацији крви. Отровни су му корен и листови. Гутање само једног листа може бити смртоносно!

ФИКУС

Код фикуса је отрован лист и он може иззавати иритацију на кожи, пецкање и свраб. Уколико се прогута део листа фикуса може настати пецкање у грлу и отежано дисање.








Родендрон са својим цветовима беле, плаве или црвене боје је изузетно привлачан, нарочито деци . Међутим, код ове биљке сваки је део отрован, а нарочито листови. У случају тровања јавиће се пецкање у грлу, мучнина и болови/грчеви у стомаку.
ЂУРЂЕВАК

Ђурђевак расте у шумама, али се често сади и у башти и вртовима као украсна биљка јер лепо изгледа и пријатно мирише. Цвета од почетка пролећа до касне јесени. Међутим, цела биљка је отровна, и уколико неко прогута и најмањи делић ове биљке, он може да осети мучнину, вртоглавицу, болове у стомаку, да добије пролив, грчеве. Сходно томе свако ко дође у додир са овом биљком, нарочито са њеним цветом, треба одмах да опере руке.




Нарцис је вишегодишња биљка и један од весника пролећа. Постоји више врста овог цвећа, али је најпознатији бели нарцис. Ако се прогута луковица ове биљке, долази до грчева, дијареје и повраћања. Пропратни симптоми су главобоља, мишићна слабост и замућен вид. Чак и само мирисање може да доведе до главобоље и мучнине, нарочито код деце.




Цвета у пролеће и често се могу видети читаве зграде обрасле у ову биљку. Карактеристична је по својим гроздастим мирисним цветовима, беле, љубичасте или розе боје. Цела биљка је отровна и може узроковати вртоглавицу и јаке стомачне тегобе.



Хортензија цвета од раног пролећа до краја јесени. Одликује се великим цветовима живих боја - беле, розе, црвене, плаве и љубичасте и обично се узгаја на терасама и у баштама. Спада у веома отровне биљаке. Убрзо након гутања, јавља се осип и свраб коже, отоци, мучнина, појачано знојење.





•    Најбоље би било да украсне биљке не држите у кући.
•    Уколико не желите да се одрекнете зеленила у кући, потрудите се да биљке склоните ван домашаја деце и кућних љубимаца.
•    Приликом куповине биљке распитајте се код продавца да ли је неки њен део потенцијално отрован.
•    Погледајте налепницу или етикету на биљци када је купујете - на њој је често написано упозорење о токсичности и нежељеним ефектима контакта са њом.
•    Приликом обављања баштенских послова увек носите рукавице, како бисте избегли директан контакт делова биљке са кожом.
•    Саднице или сасечене делове биљке склоните ван домашаја деце и љубимаца.
•    Када сте у природи једите само познате биљке - не конзумирајте нешто ако нисте сигурни, јер многе отровне бобице личе на посластице које волимо, попут боровница и сл.
•    Немојте експериментисати и пити чајеве од непознатих биљака.
•    Научите децу да се са биљкама не играју, не стављају их у уста или трљају очи рукама којима су дотакли биљку.
•    После контакта са биљкама увек детаљно оперите руке и себи и детету.

За више информација о тровању биљкама погледајте нову публикацију ГЗЗЈЗ Београд "Најчешће врсте повреда и како их спречити“.