Trovanje biljkama

Svake godine u proleće kada sve procveta, neretko se desi da neiskusni berači, sakupljajući bilje iz prirode, zamene lekovite ili čak jestive vrste otrovnim. Takođe, u prirodi, baštama i vrtovima često možemo naići na biljke čiji plodovi i cvetovi bojom i oblikom privlače pažnju. Svojim primamljivim izgledom, biljke su pravi mamac za decu da ih čupkaju, dodiruju, grickaju, što može ozbiljno ugroziti zdravlje, pa i život deteta. Upravo zato, otrovno bilje ne bi trebalo da se gaji tamo gde pretežno borave deca, u dečjim vrtićima, predškolskim i školskim objektima.

Imajte na umu da... nemaju sve otrovne biljke podjednak stepen toksičnosti. On, pre svega, zavisi od vrste i intenziteta aktivnih supstanci biljke (doza čini otrov). Prisustvo otrovnih materija nije ujednačeno u celoj biljci - one su obično lokalizovane u određenim delovima biljke (listu, plodu, korenu), dok ih u ostalim nema. Primera radi, drvo tise je celo otrovno, dok kod bagrema ima toksičnih supstanci u celoj biljci osim u cvetu.

NA KOJI NAČIN DOLAZI DO TROVANJA? 

Trovanje najčešće nastaje slučajno, iz neopreznosti ili neznanja, zamenom neotrovnih biljaka onima koje su toksične. Najosetljivija su deca i kućni ljubimci, usled svoje radoznalosti.

KOJI SU NAJČEŠĆI SIMPTOMI TROVANJA BILJKAMA?

Biljke koje sadrže hemijske supstance (tzv. alkaloide), ukoliko se unesu u organizam dovode do ospe, alergijskih reakcija, bolova u stomaku, povraćanja, dijareje i ozbiljnih problema sa srcem i disanjem. Nastale reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg intenziteta, zavisno od puta unošenja i količine biljke koju je osoba unela u organizam. Mogu se uneti gutanjem, udisanjem ili preko kože, direktnim kontaktom sa biljkom.

PREPOZNAVANJE OTROVNIH BILJAKA

Otrovne biljke nemaju neke posebno vidljive karakteristike pa samim tim ne postoji ni neki univerzalni način za njihovo prepoznavanje. Neophodno je posedovati bar osnovno znanje o izgledu pojedinih biljaka i njihovim karakteristikama.
OLEANDER

Oleander se zbog lepote svojih cvetova često može videti u mnogim baštama, vrtovima i na terasama. Međutim, ova biljka je izuzetno otrovna i može izazvati veoma teška trovanja. Sadrži toksine koji izazivaju poremećaje u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Otrovni su mu koren i listovi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno!

FIKUS

Kod fikusa je otrovan list i on može izzavati iritaciju na koži, peckanje i svrab. Ukoliko se proguta deo lista fikusa može nastati peckanje u grlu i otežano disanje.








Rodendron sa svojim cvetovima bele, plave ili crvene boje je izuzetno privlačan, naročito deci . Međutim, kod ove biljke svaki je deo otrovan, a naročito listovi. U slučaju trovanja javiće se peckanje u grlu, mučnina i bolovi/grčevi u stomaku.
ĐURĐEVAK

Đurđevak raste u šumama, ali se često sadi i u bašti i vrtovima kao ukrasna biljka jer lepo izgleda i prijatno miriše. Cveta od početka proleća do kasne jeseni. Međutim, cela biljka je otrovna, i ukoliko neko proguta i najmanji delić ove biljke, on može da oseti mučninu, vrtoglavicu, bolove u stomaku, da dobije proliv, grčeve. Shodno tome svako ko dođe u dodir sa ovom biljkom, naročito sa njenim cvetom, treba odmah da opere ruke.




Narcis je višegodišnja biljka i jedan od vesnika proleća. Postoji više vrsta ovog cveća, ali je najpoznatiji beli narcis. Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Čak i samo mirisanje može da dovede do glavobolje i mučnine, naročito kod dece.




Cveta u proleće i često se mogu videti čitave zgrade obrasle u ovu biljku. Karakteristična je po svojim grozdastim mirisnim cvetovima, bele, ljubičaste ili roze boje. Cela biljka je otrovna i može uzrokovati vrtoglavicu i jake stomačne tegobe.




Hortenzija cveta od ranog proleća do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja - bele, roze, crvene, plave i ljubičaste i obično se uzgaja na terasama i u baštama. Spada u veoma otrovne biljake. Ubrzo nakon gutanja, javlja se osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje.





•    Najbolje bi bilo da ukrasne biljke ne držite u kući.
•    Ukoliko ne želite da se odreknete zelenila u kući, potrudite se da biljke sklonite van domašaja dece i kućnih ljubimaca.
•    Prilikom kupovine biljke raspitajte se kod prodavca da li je neki njen deo potencijalno otrovan.
•    Pogledajte nalepnicu ili etiketu na biljci kada je kupujete - na njoj je često napisano upozorenje o toksičnosti i neželjenim efektima kontakta sa njom.
•    Prilikom obavljanja baštenskih poslova uvek nosite rukavice, kako biste izbegli direktan kontakt delova biljke sa kožom.
•    Sadnice ili sasečene delove biljke sklonite van domašaja dece i ljubimaca.
•    Kada ste u prirodi jedite samo poznate biljke - ne konzumirajte nešto ako niste sigurni, jer mnoge otrovne bobice liče na poslastice koje volimo, poput borovnica i sl.
•    Nemojte eksperimentisati i piti čajeve od nepoznatih biljaka.
•    Naučite decu da se sa biljkama ne igraju, ne stavljaju ih u usta ili trljaju oči rukama kojima su dotakli biljku.
•    Posle kontakta sa biljkama uvek detaljno operite ruke i sebi i detetu.

Za više informacija o trovanju biljkama pogledajte novu publikaciju GZZJZ Beograd "Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“.