Чикунгуња вирусно обољење

Чикунгуња вирусно обољење је инфективно обољење из групе зооноза, које се на људе преноси убодом зараженог комарца. Реч „чикунгуња“ значи „оно што се савија“, алузија на положај пацијената који пате. Чикунгуња вирус први пут је изолован и идентификован у Танзанији 1953. године.
Чикунгуња вирус je RNA вирус, туп alfavirus из породице Togaviridae, којој још припада и тип Rubivirus. Ова група има преко 32 представника, а детерминисани су у зависности да ли су преносници само људи или и сисари, птице и инсекти.
 
Чикунгуња вирус је проузроковао бројне епидемије у Африци и Азији. У 2005 - 2006. дошло је до велике епидемије у Индијском океану. Увезени случајеви регистровани су у Азији, Аустралији, САД, Канади и континенталној Европи. Године 2007. први пут је у Европи (Италија) је регистрована аутохтона инфекција вирусом чикунгуња. У Француској су 2010. и 2014. пријављени аутохтони случајеви. У децембру 2013, чикунгуња се појавила на Карибима и брзо се проширила у Америци. Сада се вирус проширио на читаве (суб)тропске регионе Америке, Африке и Азије.

Ризик од ширења вируса чикунгуња у земље ЕУ је висок због могућности уласка вируса преко заражених путника, присуства компетентних вектора у многим земљама (посебно око обале Средоземног мора) и осетљивости становништва.

Резервоар заразе

Људи су главни извор или резервоар чикунгуња вируса. Међутим, у Африци природни домаћини овог вируса су и дивљи примати које су имали убод комараци Aedes који живе у шуми.

Вектор

Главни вектор грознице Чикунгуње је комарац рода Aedes, првенствено Aedes aegipti и Aedes albopictus, две врсте које такође могу пренети друге вирусе које преносе комарци, укључујући вирус денга. Ови комарци су активни током дана. Обе врсте комараца убадају на отвореном, али Aedes aegipti ће се лако хранити и у затвореном простору.

Aedes aegipti није у стању да прође зимску дијапаузу - јаја, и то стога у извесној мери ограничава њихову способност да се настањују у северније регионе са умереном климом. Међутим, могу се настанити у регионима Европе који показују влажну суптропску климу (делови земаља Медитерана и Црног мора).

Aedes albopictus се недавно проширио на нове регионе и ово ширење још увек траје. Пореклом из југоисточне Азије, колонизовао је и тропске и умерене регионе. Тренутно је настањен у најмање 11 европских земаља, првенствено дуж обале Средоземног мора.

Начин преношења

Преношење инфекције на људе натаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених људи или дивљих примата.

Пренос са мајке на дете забележен је код жена које су развиле болест у последњој недељи пре порођаја. Нема доказа да се вирус преноси путем мајчиног млека.

Није регистрован пренос чикунгуња вируса трансфузијом крви и трансплантацијом,

Период инкубације

Симптоми болести настају 1 до 14 дана након убода зараженог комарца, у просеку од 3-7 дана.

Клиничка слика

У зависности од области где се обољење јавља у опсегу од 17% до преко 40%, код заражених особа инфекција протиче асимптоматски (без испољених симптома болести).

Болест се карактерише наглом појавом грознице, језе, главобоље, мијалгије (болови у мишићима), мучнине, фотофобије (осетљивост на светло), онеспособљавајућих болова у зглобовима и петехијалног (тачкастог) или макулопапулозног осипа (промене у текстури и боји коже).

Акутна фаза траје око 10 дана. Типичан клинички знак болести је артралгија (бол у зглобовима), обично симетрична, али су описане и неуролошке, хеморагијске и очне манифестације.

Хронична фаза болести, коју карактерише понављајући бол у зглобовима, погађа углавном 30-40% заражених. У неким случајевима може трајати годинама.

Опште компликације су ретке и укључују миокардитис (запаљење срчаног мишића), хепатитис (запаљење ткива јетре) и очне и неуролошке поремећаје.

Упркос томе што се сматра болешћу која није смртоносна, јако ретко се могу регистровати смртни исходи од ове болести.

Осетљивост и отпорност

Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 65 година и оне које имају придружене болести, као и бебе током последње 2 недеље интраутериног живота, имају већи ризик за настанак тежег облика болести. Код старијих особа, болови у зглобовима могу довести до синдрома хроничног реуматоидног артритиса. Менингоенцефалитис (запаљење можданих овојница и мозга) погађа првенствено новорођенчад.

Једном када се особа опорави од инфекције чикунгуња, вероватно ће имати доживотни имунитет против накнадних инфекција вирусом чикунгуње.

Лабораторијска дијагностика

Чикунгуња вирус се може идентификовати коришћењем техника нуклеинске киселине/геномске амплификације или изолације вируса током прве недеље болести. Серолошка дијагноза се може поставити детекцијом специфичних IgM антитела у узорку серума од 4-5 дана од почетка болести. Специфичнa антитела IgM mogu постојати много месеци, посебно код пацијената са дуготрајном артралгијом (боловима у зглобовима).
Пријављене су серолошке унакрсне реакције између блиско повезаних алфавируса.

Лечење

Тренутно не постоји вакцина за превенцију или лек за лечење Чикунгуња вирусног обољења.
Одмор, узимање течности и лекови против болова могу ублажити неке симптоме ове болести.

М Е Р Е  П Р Е В Е Н Ц И Ј Е

Опште мере превенције

•    Најефикаснији начин превенције је спречити убод комарца.
•    Избегавати излагање комарцима у време њихове највеће активности, у сумрак и зору.
•    Избегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
•    Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним деловима тела.
•    Носити одећу која покрива руке и ноге.
•    У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
•    Смањење броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем места на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из посуда за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена и др. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
•    Спровођење систематског сузбијања ларви и одраслих форми комараца од стране овлашћених стручних служби.

Специфичне мере превенције

Вакцина против Чикунгуња вирусног обољења за примену код људи још увек не постоји.