Исхрана током слав(љ)а
Закорачили смо у календарски део године када су учестале прославe слава, које нас лагано уводе у празнични период. Надамо се и празнично расположење. Богате трпезе мамиће на залогај два више. Како нам неумерености у храни и пићу не би задале додатне муке и накнадна кајања, сетимо се неколико савета и смерница у погледу правилне исхране, али и безбедности хране, који, надамо се, могу бити од помоћи да славља прођу без „последица“.
УМЕРЕНОСТ. Изобиљу хране и пића је тешко одолети, али пробајте да нађете меру. Ово је посебно важно за оне који већ имају неко од хроничних обољења (као што су хипертензија или дијабетес) или стања са повећаним здравственим ризиком (нпр. хиперхолестеролемија, прекомерна тежина и сл.), код којих је исхрана важан фактор у лечењу и превенцији нежељених здравствених догађаја.
Неумерени унос како алкохолних тако и безалкохолних пића може неповољно утицати на здравље, нове нежељене килограме и друга кајања, након празновања.
Не заборавите и да умереност није само у духу правилне исхране, већ и предстојећих празника.
РАЗНОВРСНОСТ. Уживајте у разноликости избора и укуса, уз вођење рачуна да су у исхрани и у данима славља заступљене све основне групе намирница. Посебно обратите пажњу на унос свежег воћа и поврћа, који би требало да је свакодневан, јер су ове намирница богати извори влакана, витамина, минерала и других корисних хранљивих састојака који су добри савезници у јачању имунитета и другим благотворним ефектима по здравље.
Допуните избор намирница сувим (смокве, шљиве и сл.) и језграстим воћем (ораси, лешници и сл). Водити рачуна у погледу уноса сувог воћа јер иако представља добар нутритивни извор има висок садржај шећера и већу енергетску вредност у односу на свеже воће (дневна порција нека буде до 30 г). Такође, бирајте језграсто воће без додате соли/шећера.
УОБРОЧЕНОСТ. Редовне оброке не прескакати у ишчекивању славске трпезе! Водити рачуна да се режим исхране у периоду прослава значајно не поремети, те да се одржи релативна редовност у конзумирању хране, кроз унос 3 главна оброка и 2 ужине.
НЕ ХИТАТИ ПО РЕПЕТУ. Између послужења правите паузе. Потребно је време да до мозга дође информација да је стомак пун. За десетак минута, можда схватимо да смо сити, или да нам је потребна сасвим мала порција да бисмо утолили глад и жељу за храном.
Мислите о БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ јер је она предуслов сваком уживању у храни. Поштујте основне принципе хигијенског режима у раду са храном:
♦ Намирнице чувати на одговарајућој температури! Температурни режим је један од кључних фактора у безбедности хране, од термичке обраде намирница до услова чувања термички обрађених и сирових намирница, посебно оних које се убрајају у категорију лако кварљивих, као што су: месо и производи од меса, кремасти колачи, руска и остале салате са мајонезом, јајима и сл.
Храну не остављати дуже од 2 сата на собној температури!
♦ Посебан опрез је потребан у манипулацији намирницама које се учесталије конзумирају сирове, јер носе већи епидемиолошки ризик, као што су свеже воће и поврће. Свеже воће и поврће је потребно темељно опрати под млазом текуће хигијенски исправне воде и очистити; код свежег купуса, спољашње листове одстранити и прати лист по лист, пре и након механичке обраде (сецкања); свеже поврће које се уобичајено конзумира без коре (нпр. краставац), ољуштити, уз прање пре и после љуштења.
♦ Чистоћа и хигијенска манипулација прибором и опремом у свим стадијумима припреме и чувања хране.
Не користите исти прибор у манипулацији сировим и готовим, термичким обрађеним намирницама, без претходног прања врелом водом и детерџентом!
♦ Водите рачуна о личној хигијени, нарочито, правилном и редовном спровођењу хигијене руку, користећи сапун и хигијенски исправну воду у трајању од минимум 20 секунди.
Не заборавите да људски фактор има важну улогу у контаминацији хране, с обзиром да се она најчешће загађује микробиолошким агенсима који се преносе путем прљавих руку.
Мали савети...
Нема потребе за досољавањем! Храна на трпези је сасвим сигурно већ довољно слана.
Водите рачуна о уносу додатог шећера. Поделите радост и дезерт са ближњима.
Уносите довољно течности превасходно уносом воде!
Не заборавите да алкохол „отвара“ апетит и доприноси укупном енергетском уносу!
УМЕРЕНОСТ. Изобиљу хране и пића је тешко одолети, али пробајте да нађете меру. Ово је посебно важно за оне који већ имају неко од хроничних обољења (као што су хипертензија или дијабетес) или стања са повећаним здравственим ризиком (нпр. хиперхолестеролемија, прекомерна тежина и сл.), код којих је исхрана важан фактор у лечењу и превенцији нежељених здравствених догађаја.
Неумерени унос како алкохолних тако и безалкохолних пића може неповољно утицати на здравље, нове нежељене килограме и друга кајања, након празновања.
Не заборавите и да умереност није само у духу правилне исхране, већ и предстојећих празника.
РАЗНОВРСНОСТ. Уживајте у разноликости избора и укуса, уз вођење рачуна да су у исхрани и у данима славља заступљене све основне групе намирница. Посебно обратите пажњу на унос свежег воћа и поврћа, који би требало да је свакодневан, јер су ове намирница богати извори влакана, витамина, минерала и других корисних хранљивих састојака који су добри савезници у јачању имунитета и другим благотворним ефектима по здравље.
Допуните избор намирница сувим (смокве, шљиве и сл.) и језграстим воћем (ораси, лешници и сл). Водити рачуна у погледу уноса сувог воћа јер иако представља добар нутритивни извор има висок садржај шећера и већу енергетску вредност у односу на свеже воће (дневна порција нека буде до 30 г). Такође, бирајте језграсто воће без додате соли/шећера.
УОБРОЧЕНОСТ. Редовне оброке не прескакати у ишчекивању славске трпезе! Водити рачуна да се режим исхране у периоду прослава значајно не поремети, те да се одржи релативна редовност у конзумирању хране, кроз унос 3 главна оброка и 2 ужине.
НЕ ХИТАТИ ПО РЕПЕТУ. Између послужења правите паузе. Потребно је време да до мозга дође информација да је стомак пун. За десетак минута, можда схватимо да смо сити, или да нам је потребна сасвим мала порција да бисмо утолили глад и жељу за храном.
Мислите о БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ јер је она предуслов сваком уживању у храни. Поштујте основне принципе хигијенског режима у раду са храном:
♦ Намирнице чувати на одговарајућој температури! Температурни режим је један од кључних фактора у безбедности хране, од термичке обраде намирница до услова чувања термички обрађених и сирових намирница, посебно оних које се убрајају у категорију лако кварљивих, као што су: месо и производи од меса, кремасти колачи, руска и остале салате са мајонезом, јајима и сл.
Храну не остављати дуже од 2 сата на собној температури!
♦ Посебан опрез је потребан у манипулацији намирницама које се учесталије конзумирају сирове, јер носе већи епидемиолошки ризик, као што су свеже воће и поврће. Свеже воће и поврће је потребно темељно опрати под млазом текуће хигијенски исправне воде и очистити; код свежег купуса, спољашње листове одстранити и прати лист по лист, пре и након механичке обраде (сецкања); свеже поврће које се уобичајено конзумира без коре (нпр. краставац), ољуштити, уз прање пре и после љуштења.
♦ Чистоћа и хигијенска манипулација прибором и опремом у свим стадијумима припреме и чувања хране.
Не користите исти прибор у манипулацији сировим и готовим, термичким обрађеним намирницама, без претходног прања врелом водом и детерџентом!
♦ Водите рачуна о личној хигијени, нарочито, правилном и редовном спровођењу хигијене руку, користећи сапун и хигијенски исправну воду у трајању од минимум 20 секунди.
Не заборавите да људски фактор има важну улогу у контаминацији хране, с обзиром да се она најчешће загађује микробиолошким агенсима који се преносе путем прљавих руку.
Мали савети...
Нема потребе за досољавањем! Храна на трпези је сасвим сигурно већ довољно слана.
Водите рачуна о уносу додатог шећера. Поделите радост и дезерт са ближњима.
Уносите довољно течности превасходно уносом воде!
Не заборавите да алкохол „отвара“ апетит и доприноси укупном енергетском уносу!