Микроорганизми онкогеног потенцијала - преглед најчешћих микробиолошких узрочника карцинома

Да ли тумор може бити инфективног порекла? Одговор на ово питање дао је Francis Peyton Rous, амерички вирусолог и нобеловац, давне 1909. године. Проучавајући настанак саркома код пилића први је доказао инфективну природу тумора.

Карцином (рак, тумор) настаје као резултат неконтролисаног раста и ширења абнормалних (малигних) ћелија у телу. Карциногенеза, процес настанка карцинома, може бити последица деловања различитих фактора, укључујући генетску предиспозицију, изложеност штетним хемијским супстанцама, радијацији, али и инфекцијама изазваним одређеним микроорганизмима, познатим по свом онкогеном потенцијалу.

Онкогени потенцијал микроорганизама је њихова способност изазивања или подстицања неконтролисаног раста ћелија домаћина, што може довести до развоја тумора. Међу микроорганизмима, вируси су најпознатији по тој улози, мада одређене бактерије и паразити такође могу допринети развоју малигних болести.

Онкогени микроорганизми учествују у настанку карцинома на неколико начина.

Неки од њих изазивају хроничне инфекције што последично доводи до сталних запаљенских процеса у инфицираном ткиву. То резултира продукцијом слободних радикала који оштећују генетски материјал људских ћелија. На тај начин настају мутације које покрећу развој малигног процеса. Други механизам укључује интеракцију гена и генских продуката микроогранизама, најчешће вируса, са људском ДНК, што може активирати онкогене или деактивирати супресоре тумора, промовишући тако неконтролисани раст ћелија.

Вирусни узрочници карцинома

Вируси су најчешћи микробиолошки узрочници карцинома.

 1. Хумани папиломавирус (ХПВ): ХПВ је најпознатији онкогени вирус. Постоји више од 100 типова ХПВ-а, али само су неки од њих,означени као високоризични типови, повезани са развојем преканцерозних стања и карцинома грлића материце, карцинома орофаринкса и аногениталне регије. Превенција ХПВ инфекције путем вакцинације је показала велики успех у смањењу инциденције ових болести.

2. Хепатитис Б и Хепатитис Ц вирус (ХБВ и ХЦВ): Ови вируси су главни узрочници хепатоцелуларног карцинома, једног од најчешћих облика карцинома јетре широм света. Хронична инфекција овим вирусима може довести до дуготрајног оштећења ћелија јетре и развоја малигног процеса.

3. Epstein-Barr вирус (ЕБВ): ЕБВ је повезан с неколико врста карцинома, укључујући различите лимфоме и лимфопролиферативне болеси, Буркиттов лимфом, назофарингеални карцином и карцином желуца. Инфекција овим вирусом може довести до трансформације лимфоцита, путем директног утицаја на ћелијски циклус и апоптозу (програмирану смрт ћелије).

4. Хумани ћелијски Т - лимфотропни вируси тип 1 И 2 (ХТЛВ1 И ХТЛВ2): Код предиспонираних, најчешће имунокомпромитованих особа, могу довеси до настанка адултнеТ ћелијске леукемије и лимфома. Обољење је ендемског карактера, веазно за подручје Јапана и субсахарске Африке.

5. Хумани херпесвирус 8 (ХХВ8): Повезан је са настанком Капошијевог саркома, малигним тумором васкуларног порекла, који се виђа код ХИВ инфицираних особа.

6. Merkel cell polyomavirus (MCPyV):): Показано је да је узрочник настанка једног облика карцинома коже, који је редак и виђа се обично код старих, имунокмпромитованих особа.

 
Бактеријски узрочници карцинома

1. Helicobacter pylori: Једина бактерија која је класификована као карциноген за људе од стране Међународне агенције за истраживање карцинома (ИАРЦ). H. pylori инфекција је повезана са развојем гастритиса и пептичких улкуса, а такође је позната по својој улози у настанку карцинома желуца и МАЛТ лимфома. Ерадикација H. pylori инфекције може смањити ризик од развоја ових карцинома.


Паразитски узрочници карцинома

Иако су ретки, одређени паразити су повезани с повећаним ризиком од развоја карцинома. Ендемски су везани за подручја Азије, Африје и Јужне Америке.

1. Schistosoma haematobium: Паразитски црв који изазива шистосомијазу (Катајама грозницу) повезан је са повећаним ризиком од развоја карцинома мокраћне бешике. Хронична инфекција доводи до упале и оштећења ткива, што може резултирати малигнитетом.

2. Opisthorchis viverrini и Clonorchis sinensis: Ови паразитски црви повезани су с повећаним ризиком од холангиокарцинома, тумора жучних путева. Хронична инфекција овим паразитима доводи до упале и фиброзе, које могу промовисати карциногенезу.

Превенција карцинома укључује вакцинацију против онкогених вируса попут ХПВ-а, примену савремених дијагностичких метода попут PCR-а и редовне медицинске прегледе ради ране детекције преканцерозних промена, те правилну хигијену како би се смањио контакт с потенцијално канцерогеним агенсима. Едукација о ризицима и промоција здравог начина живота такође играју кључну улогу у превенцији карцинома изазваних микробиолошким агенсима.

У Центру за микробиологију Градског завода за јавно здравље Београд примењују се конвенционалне (класичне) и савремене дијагностичке процедуре за идентификацију узрочника инфекције према европским и светским дијагностичким методама, пружајући најпрецизније резултате у најкраћем могућем року.