Mikroorganizmi onkogenog potencijala - pregled najčešćih mikrobioloških uzročnika karcinoma

Da li tumor može biti infektivnog porekla? Odgovor na ovo pitanje dao je Francis Peyton Rous, američki virusolog i nobelovac, davne 1909. godine. Proučavajući nastanak sarkoma kod pilića prvi je dokazao infektivnu prirodu tumora.

Karcinom (rak, tumor) nastaje kao rezultat nekontrolisanog rasta i širenja abnormalnih (malignih) ćelija u telu. Karcinogeneza, proces nastanka karcinoma, može biti posledica delovanja različitih faktora, uključujući genetsku predispoziciju, izloženost štetnim hemijskim supstancama, radijaciji, ali i infekcijama izazvanim određenim mikroorganizmima, poznatim po svom onkogenom potencijalu.

Onkogeni potencijal mikroorganizama je njihova sposobnost izazivanja ili podsticanja nekontrolisanog rasta ćelija domaćina, što može dovesti do razvoja tumora.  Među mikroorganizmima, virusi su najpoznatiji po toj ulozi, mada određene bakterije i paraziti takođe mogu doprineti razvoju malignih bolesti.

Onkogeni mikroorganizmi  učestvuju u nastanku karcinoma na nekoliko načina.

Neki od njih izazivaju hronične infekcije što posledično dovodi do stalnih zapaljenskih procesa u inficiranom tkivu. To rezultira produkcijom slobodnih radikala koji oštećuju genetski materijal ljudskih ćelija. Na taj način nastaju mutacije koje pokreću razvoj malignog procesa. Drugi mehanizam uključuje  interakciju  gena i genskih produkata mikroogranizama, najčešće virusa,  sa ljudskom DNK, što može aktivirati onkogene ili deaktivirati supresore tumora, promovišući tako nekontrolisani rast ćelija.

Virusni uzročnici karcinoma

Virusi su najčešći mikrobiološki uzročnici karcinoma.

  1. Humani Papillomavirus (HPV): HPV je najpoznatiji onkogeni virus. Postoji više od 100 tipova HPV-a, ali samo su neki od njih,označeni kao visokorizični tipovi, povezani sa razvojem prekanceroznih stanja i karcinoma grlića materice, karcinoma orofarinksa i anogenitalne regije. Prevencija  HPV infekcije putem vakcinacije je pokazala veliki uspeh u smanjenju incidencije ovih bolesti.



3. Epstein-Barr virus (EBV): EBV je povezan s nekoliko vrsta karcinoma, uključujući različite limfome i limfoproliferativne bolesi, Burkittov limfom,  nazofaringealni karcinom i karcinom želuca. Infekcija ovim virusom može dovesti do transformacije limfocita, putem direktnog uticaja na ćelijski ciklus i apoptozu (programiranu smrt ćelije).

4. Humani ćelijski T - limfotropni virusi tip 1 I 2 (HTLV1 I HTLV2): Kod predisponiranih, najčešće imunokompromitovanih osoba, mogu dovesi do nastanka adultneT ćelijske leukemije i limfoma. Oboljenje je endemskog karaktera, veazno za područje Japana i subsaharske Afrike.

5. Humani herpesvirus 8 (HHV8): Povezan je sa nastankom Kapošijevog sarkoma, malignim tumorom vaskularnog porekla, koji se viđa kod HIV inficiranih osoba.

6. Merkel cell polyomavirus (MCPyV): Pokazano je da je uzročnik nastanka jednog oblika karcinoma kože, koji je redak i  viđa se obično kod starih, imunokmpromitovanih osoba.
 
Bakterijski uzročnici karcinoma

1. Helicobacter pylori: Jedina bakterija koja je klasifikovana kao karcinogen za ljude od strane Međunarodne agencije za istraživanje karcinoma (IARC). H. pylori infekcija je povezana sa razvojem gastritisa i peptičkih ulkusa, a takođe je poznata po svojoj ulozi u nastanku karcinoma želuca i MALT limfoma. Eradikacija H. pylori infekcije može smanjiti rizik od razvoja ovih karcinoma.

Parazitski uzročnici karcinoma

Iako su retki, određeni paraziti su povezani s povećanim rizikom od razvoja karcinoma. Endemski su vezani za područja Azije, Afrije i Južne Amerike.

1.    Schistosoma haematobium: Parazitski crv koji izaziva šistosomijazu (Katajama groznicu) povezan je sa povećanim rizikom od razvoja karcinoma mokraćne bešike. Hronična infekcija dovodi do upale i oštećenja tkiva, što može rezultirati malignitetom.

2. Opisthorchis viverrini i Clonorchis sinensis: Ovi parazitski crvi povezani su s povećanim rizikom od holangiokarcinoma, tumora žučnih puteva. Hronična infekcija ovim parazitima dovodi do upale i fibroze, koje mogu promovisati karcinogenezu.

Prevencija karcinoma uključuje vakcinaciju protiv onkogenih virusa poput HPV-a, primenu  savremenih dijagnostičkih metoda poput PCR-a  i redovne medicinske preglede radi rane detekcije prekanceroznih promena, te pravilnu higijenu kako bi se smanjio kontakt s potencijalno kancerogenim agensima. Edukacija o rizicima i promocija zdravog načina života takođe igraju ključnu ulogu u prevenciji karcinoma izazvanih mikrobiološkim agensima.

U Centru za mikrobiologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd primenjuju se konvencionalne (klasične) i savremene dijagnostičke procedure za identifikaciju uzročnika infekcije prema evropskim i svetskim dijagnostičkim metodama, pružajući najpreciznije rezultate u najkraćem mogućem roku.