Недеља имунизације у Европи 21.4–27.4.2024. године
Недеља имунизације у Европи 21.4–27.4.2024. године је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године. Ова деветнаеста по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „Заштита генерација“ поводом обележавања 50 година од покретања проширеног програма имунизације СЗО, како би се се свим особама ма где живеле омогућила подједнака доступност вакцина у циљу спречавања болести и компликација, што је у корелацији са дужим и здравијим животом. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
У десет земаља света региструје се 60% невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља (ДТП). То су Индија, Нигерија, Бразил, ДР Конго, Етиопија, Пакистан, Ангола, Индонезија, Филипини и Mијанмар.
У 2021. години просечан обухват на глобалном нивоу вакцинама против 11 болести је износио 71% што је готово девет пута више него 1980. године (8%).
Процењује се да ће се у периоду 2021-2030. године превенирати имунизацијом 51 милион смртних исхода, односно да ће вакцинацијом против морбила бити спашено близу 19 милиона живота, а вакцинацијом против хепатитиса В 14 милиона животa.
Пандемија COVID-19, односно примена медицинских и немедицинских мера превенције, несумњиво је утицала и на кретање других заразних болести, укључујући и мале богиње, на територији Европе. Према подацима СЗО бележи се пораст броја случајева морбила током 2023. године у односу на 2022. годину, чак 30 пута. Закључно са октобром 2023. године регистровано је преко 30.000 случајева у 40 од 53 земље Европског региона СЗО, са око 21.000 хоспитализованих и пет смртних исхода у две земље. Узрасна дистрибуција указује да су два случаја узраста 1–4 године живота, односно један међу одраслима старијим од 20 година.
Од почетка 2023. године закључно са 10.3.2024. године ECDC у Румунији региструје 7243 случаја морбила са осам смртних исхода, при чему више од 3000 случајева и два смртна исхода од 1.2. текуће године. Од осам смртних исхода, шесторо деце је било невакцинисано од којих четворо није било у узрасту за вакцинацију, а петоро је било са хроничним поремећајима здравља. 70% случајева су деца узраста 0–9 година, од којих је 14% испод једне године живота. Невакцинисани су у свим узрасним групама у 83,4%, док је 6,7% вакцинисано једном дозом, са две 2,7%, а са непознатим вакциналним статусом 7,2%. У односу на јануар месец 2024. године ECDC региструје преко 3500 нових случајева из 18 земаља ЕУ/ЕУУ, укључујући и оне из текућих епидемија у Аустрији, на Кипру, Француској, Холандији, Португалу и Румунији.
У периоду 2020–2022. године у Европском региону СЗО обухват првом дозом ММР вакцине је пао са 96% на 93%, а другом са 92% на 91%, па је тако 1,8 милиона деце остало невакцинисано. За време трајања пандемије у скоро четвртини земаља света је прекидана или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата. Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вредности обухвата ММР вакцином у последњих 20 година. Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1%, а у 2021. години свега 74,8%. Обухват другом дозом, пре уписа у први разред основне школе, у 2021. години износио је 85,8%.
Обухват овом вакцином у другој години живота у 2022. години је био 81,3%, а пре уписа у први разред основне школе 89,5%. Постигнути обухват MMР вакцином у другој години живота у 2023. години је износио 84,5%, а пре уписа у први разред основне школе 91%. Циљне вредности обухвата треба да износе 95%, како би се спречила циркулација узрочника у популацији и оболевање.
У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године регистровано је око 5800 оболелих, од којих је 93% било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом. Једна трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама. У овој епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе од пет година.
Претходне 2023. године регистровано је 50 случајева морбила у нашој земљи, од којих је већина (94%) била невакцинисана.
На територији Београда у децембру 2023. године пријављена је епидемија великог кашља у којој су закључно са 14.04.2024. године пријављене 1044 оболеле особе. Увидом у вакцинални статус, oд укупно 1044 оболелих потпуно вакцинисаних је 598 (57,3%), непотпуно вакцинисаних је 75 оболелих (7,2%), док је 69 невакцинисано (6,6%), деца узраста 0-3 године. Код 302 оболела вакцинални статус је непознат (28,9%). Највећи број оболелих је међу децом узраста 10-19 година (613– 58,7%), а међу њима предњаче деца узраста 12 година (106 оболелих – 17,3%), 13 година (100 оболелих – 16,3%) и 14 година (89 оболелих – 14,5%). Међу најмлађима, узраста од 0 до 4 године је оболело 113 (10,8%).
