Nedelјa imunizacije u Evropi 21.4–27.4.2024. godine

Nedelјa imunizacije u Evropi 21.4–27.4.2024. godine je godišnji događaj čiji je opšti cilј povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.

Ova devetnaesta po redu Nedelјa imunizacije obeležava se pod sloganom „Zaštita generacija“ povodom obeležavanja 50 godina od pokretanja proširenog programa imunizacije SZO, kako bi se se svim osobama ma gde živele omogućila podjednaka dostupnost vakcina u cilјu sprečavanja bolesti i komplikacija, što je u korelaciji sa dužim i zdravijim životom. Održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen.

U deset zemalјa sveta  registruje se 60% nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece vakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kašlјa (DTP). To su Indija, Nigerija, Brazil, DR Kongo, Etiopija, Pakistan, Angola, Indonezija, Filipini i Mijanmar.

U 2021. godini prosečan obuhvat na globalnom nivou vakcinama protiv 11 bolesti je iznosio 71% što je gotovo devet puta više nego 1980. godine (8%).

Procenjuje se da će se u periodu 2021-2030. godine prevenirati imunizacijom 51 milion smrtnih ishoda,  odnosno da će vakcinacijom protiv morbila biti spašeno blizu 19 miliona života, a vakcinacijom protiv hepatitisa V 14 miliona života.

Pandemija COVID-19, odnosno primena medicinskih i nemedicinskih mera prevencije, nesumnjivo je uticala i na kretanje drugih zaraznih bolesti, uklјučujući i male boginje, na teritoriji Evrope. Prema podacima SZO beleži se porast broja slučajeva morbila tokom 2023. godine u odnosu na 2022. godinu, čak 30 puta. Zaklјučno sa oktobrom 2023. godine registrovano je preko 30.000 slučajeva u 40 od 53 zemlјe Evropskog regiona SZO, sa oko 21.000 hospitalizovanih i pet smrtnih ishoda u dve zemlјe. Uzrasna distribucija ukazuje da su dva slučaja uzrasta 1–4 godine života, odnosno jedan među odraslima starijim od 20 godina.

Od početka 2023. godine zaklјučno sa 10.3.2024. godine ECDC u Rumuniji registruje 7243 slučaja morbila sa osam smrtnih ishoda, pri čemu više od 3000 slučajeva i dva smrtna ishoda od 1.2. tekuće godine. Od osam smrtnih ishoda, šestoro dece je bilo nevakcinisano od kojih četvoro nije bilo u uzrastu za vakcinaciju, a petoro je bilo sa hroničnim poremećajima zdravlјa. 70% slučajeva su deca uzrasta 0–9 godina, od kojih je 14% ispod jedne godine  života. Nevakcinisani su  u svim uzrasnim grupama u 83,4%, dok je 6,7% vakcinisano jednom dozom, sa dve 2,7%, a sa nepoznatim vakcinalnim statusom 7,2%. U odnosu na  januar  mesec 2024. godine ECDC registruje preko 3500 novih slučajeva iz 18 zemalјa EU/EUU, uklјučujući i one iz tekućih epidemija u Austriji, na Kipru, Francuskoj, Holandiji, Portugalu i Rumuniji.

U periodu 2020–2022. godine u Evropskom regionu SZO obuhvat prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96% na 93%, a drugom sa 92% na 91%, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano. Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalјa sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalјa došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1%, a u 2021. godini svega 74,8%. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8%.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3%,  a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5%. Postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života u 2023. godini je iznosio 84,5%, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91%. Cilјne vrednosti obuhvata treba da iznose 95%, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje.

U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5800 obolelih, od kojih je 93% bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

Prethodne 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlјi, od kojih je većina (94%) bila nevakcinisana.

Na teritoriji Beograda u decembru 2023. godine prijavlјena je epidemija velikog kašlјa u kojoj su zaklјučno sa 14.04.2024. godine prijavlјene 1044 obolele osobe. Uvidom u vakcinalni status, od ukupno 1044 obolelih potpuno vakcinisanih je 598 (57,3%), nepotpuno vakcinisanih je 75 obolelih (7,2%), dok je 69 nevakcinisano (6,6%), deca uzrasta 0-3 godine. Kod 302 obolela vakcinalni status je nepoznat (28,9%). Najveći broj obolelih je među decom uzrasta 10-19 godina (613– 58,7%), a među njima prednjače deca uzrasta 12 godina (106 obolelih – 17,3%), 13 godina (100 obolelih – 16,3%) i 14 godina (89 obolelih – 14,5%). Među najmlađima, uzrasta od 0 do 4 godine je obolelo 113 (10,8%).