МPOX у свету и нашој земљи
- приказ актуелних епидемиолошких података и карактеристика болести -МPOX је обољење вирусне етиологије које припада зоонозама. До 2022. године болест је била позната под називом мајмунске богиње.
МPОX се пријављује у Демократској Републици Конго (ДР Конго) више од једне деценије, са сталним порастом броја пријављених случајева. Од почетка 2023. године региструје се значајан пораст броја оболелих, а током 2024. године тај број је већи у односу на претходну годину (око 15.600 вероватних и потврђених случајева и 537 смртних исхода).
У 2023. години се у ДР Конго појавила нова линија 1б вируса МPОX, која се преноси углавном сексуалним путем. Ова линија вируса детектована је и у земљама суседним са ДР Конгом (Бурунди, Кенија, Руанда и Уганда), где раније није било пријављених случајева, што представља један од главних разлога што је Светска здравствена организација (СЗО) прогласила епидемију МPОX јавноздравственом претњом од међународног значаја (14. август 2024. године).
Према доступним подацима за земље ЕУ/ЕЕА, закључно са 8. августом 2024. године, у 29 земаља потврђена су 22.662 случаја МPОX. У 2022. години у Републици Србији су лабораторијски потврђена 43 случаја оболевања од МPОX, од којих је највећи број регистрован у Београду. У 2023. и 2024. години није пријављен ниједан случај МPОX у Србији.
Епидемиолошке карактеристике МPОX
Према подацима Глобалног система надзора над МPОX СЗО, у периоду од 1. јануара 2022. до 30. јуна 2024. године 96,4% потврђених случајева су особе мушког пола просечне старости 34 године. Особе мушког пола старости од 18 до 44 године чине 79,4% пријављених случајева.
Симптоми МPОX-а се обично јављају 6–13 дана (до 21 дан) након инфекције. Болест почиње грозницом и језом, главобољом, боловима у мишићима и леђима и исцрпљеношћу, а може се јавити кашаљ и бол у грлу. Болест обично траје две до четири недеље. Праћењем до сада оболелих особа, најчешћи симптоми су били: осип (88,5% случајева), затим грозница (57,9%) и системски или генитални осип (54,8% и 49,5%, понаособ). Приближно половина (51,9%) случајева, са доступним информацијама о свом ХИВ статусу, пријављена је код особа које живе са ХИВ-ом.
Узрочник МPОX је вирус из рода Orthopoxvirus-а. Постоје две подврсте (енгл. clade): подврста I и подврста II.
Начин преношења Вирус МPОX се преноси директним контактом са инфицираним животињама или са човека на човека директним преносом (угризом или огреботином, контактом са телесним течностима или материјалом лезије, путем капљица респираторног тракта, сексуалним контактом или индиректним преносом (конзумирање недовољно термички обрађеног меса, преко контаминираних предмета или контаминиране одеће или постељине. Пренос путем капљица из респираторног тракта обично захтева продужени контакт лицем у лице са оболелом особом.
Превенција је једним делом усмерена на подизање нивоа знања људи у односу на факторе ризика и мере које се могу предузети у циљу смањења изложености вирусу. Други сегмент превенције подразумева активности из домена епидемиолошког надзора, рано откривање оболелих и спречавање ширења болести..
Извори података:
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Актуелна епидемиолошка ситуација МPОX у свету и Републици Србији и кључне чињенице. https://www.cdc.gov/poxvirus/mpox/about/index.html
ECDC. Mpox. https://www.ecdc.europa.eu/en/mpox
Градски завод за јавно здравље Београд. Majmunske boginje. https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1102-majmunske-boginje
