МПОХ У СВЕТУ И НАШОЈ ЗЕМЛЈИ

-   prikaz aktuelnih epidemioloških podataka i karakteristika bolesti -

Mpox je oboljenje virusne etiologije koje pripada zoonozama. Do 2022. godine bolest je bila poznata pod nazivom majmunske boginje.

MPOX se prijavljuje u Demokratskoj Republici Kongo (DR Kongo) više od jedne decenije, sa stalnim porastom broja prijavljenih slučajeva. Od početka 2023. godine registruje se značajan porast broja obolelih, a tokom  2024. godine taj broj je veći u odnosu na prethodnu godinu (oko 15.600 verovatnih i potvrđenih slučajeva i 537 smrtnih ishoda).

U 2023. godini se u DR Kongo pojavila nova linija 1b virusa MPOX, koja se prenosi uglavnom seksualnim putem. Ova linija virusa detektovana je i u zemljama susednim sa DR Kongom (Burundi, Kenija, Ruanda i Uganda), gde ranije nije bilo prijavljenih slučajeva, što predstavlja jedan od glavnih razloga što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila epidemiju MPOX javnozdravstvenom pretnjom od međunarodnog značaja (14. avgust 2024. godine). 

Prema dostupnim podacima za zemlje EU/EEA, zaključno sa 8. avgustom 2024. godine, u 29 zemalja potvrđena su 22.662 slučaja MPOX. U 2022. godini u Republici Srbiji su laboratorijski potvrđena 43 slučaja obolevanja od MPOX, od kojih je najveći broj registrovan u Beogradu.  U 2023. i 2024. godini nije prijavljen nijedan slučaj MPOX u Srbiji.

Epidemiološke karakteristike MPOX

Prema podacima Globalnog sistema nadzora nad MPOX SZO, u periodu od 1. januara 2022. do 30. juna 2024. godine 96,4% potvrđenih slučajeva su osobe muškog pola prosečne starosti 34 godine. Osobe muškog pola starosti od 18 do 44 godine čine 79,4% prijavljenih slučajeva.

Simptomi MPOX-a se obično javljaju 6–13 dana (do 21 dan) nakon infekcije. Bolest počinje groznicom i jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima i iscrpljenošću, a može se javiti kašalj i bol u grlu. Bolest obično traje dve do četiri nedelje. Praćenjem do sada obolelih osoba, najčešći simptomi su bili: osip (88,5% slučajeva), zatim groznica (57,9%) i sistemski ili genitalni osip (54,8% i 49,5%, ponaosob). Približno polovina (51,9%) slučajeva, sa dostupnim informacijama o svom HIV statusu, prijavljena je kod osoba koje žive sa HIV-om.

Uzročnik MPOX je virus iz roda Orthopoxvirus-a. Postoje dve podvrste (engl. clade): podvrsta I i podvrsta II.

Način prenošenja Virus MPOX se prenosi direktnim kontaktom sa inficiranim životinjama ili sa čoveka na čoveka direktnim prenosom (ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa telesnim tečnostima ili materijalom lezije, putem kapljica respiratornog trakta, seksualnim kontaktom ili indirektnim prenosom (konzumiranje nedovoljno termički obrađenog mesa, preko kontaminiranih predmeta ili kontaminirane odeće ili posteljine. Prenos putem kapljica iz respiratornog trakta obično zahteva produženi kontakt licem u lice sa obolelom osobom.

Prevencija je jednim delom usmerena na podizanje nivoa znanja ljudi u odnosu na faktore rizika i mere koje se mogu preduzeti u cilju smanjenja izloženosti virusu. Drugi segment prevencije podrazumeva aktivnosti iz domena epidemiološkog nadzora, rano otkrivanje obolelih i sprečavanje širenja bolesti.

Izvori podataka:

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Aktuelna epidemiološka situacija MPOX u svetu i Republici Srbiji i ključne činjenice. https://www.batut.org.rs/index.php?content=2869

CDC. About Mpox. https://www.cdc.gov/poxvirus/mpox/about/index.html

ECDC. Mpox. https://www.ecdc.europa.eu/en/mpox

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Majmunske boginje. https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1102-majmunske-boginje