Дијагностика Хепатитис Б вирусне инфекције
Хепатитис је запаљење јетре које може бити различитог порекла:
· инфективног (дејство вируса, бактерија, паразита)
· токсичног (дејство алкохола, дрога, лекова...)
· аутоимуног (имунитет напада различите делове ћелија јетре-хепатоцита)
Клиничка слика набројаних врста хепатитиса је јако слична, а од симптома су присутни: жутица, бол испод десног ребарног лука, малаксалост, мучнина, губитак апетита, свраб коже и друго. Симптоми могу бити изражени у различитој мери или чак и потпуно одсутни.
Од биохемијских параметара из крви показатељи хепатитиса (и других оштећења ћелија јетре) су повишене вредности серумских трансаминаза ((ALT i AST).
Доказ да је хепатитис инфективног порекла и тачно одређивање узрочника истог је могуће само микробиолошким анализама из крви помоћу имуносеролошких и PCR тестова.
Процењује се да чак 354 милиона људи широм света живи са вирусом хепатитиса B (HBV) i C (HCV) и да за многе тестирање и лечење истих нису доступни. Срећом у Србији ситуација није таква.
Најсавременији тестови за доказивање присуства вируса и лечење су доступни свим осигураним грађанима Србије, али је свест о потреби тестирања и даље на недовољно високом нивоу.
Хепатитис Б вирус (HBV) узрокује акутну и хроничну хепатитис B инфекцију. Компликације хроничног HBV хепатитиса су цироза и карцином јетре.
Вирус хепатитиса B се преноси контактом са крвљу и излучевинама инфициране особе (убоди и посекотине контаминираним предметима, сексуални однос и друго) а често, ако је породиља позитивна, са мајке на дете приликом порођаја и током дојења.
Инфекција у раном детињству доводи у 90% случајева до хроничног хепатитиса, док је код инфекције у одраслом добу тај проценат знатно нижи и износи око 10%.
Присуство великог броја вирусних честица у милилитру крви код инфицираних, као и отпорност вируса у спољашњој средини доприноси лаком преносу вируса.
Светска здравствена организација процењује да је у 2022. години због инфекције HBV умрло око 1,1 милион људи, углавном од компликација хроничног хепатитиса.
У Градском заводу за јавно здравље Београд доступни су најсавременији тестови за детекцију различитих маркера Хепатитис B вирусне инфекције као што су:
· HBsAg најважнији показатељ активне инфекције Хепатитис Б вирусом, тестови су реактивни 3-4 недеље од инфекције (период прозора). Присуство само овог маркера није довољно за формирање јасне слике везане за ХБВ инфекцију већ га треба тумачити и у односу на друге маркере (погледати графикон испод).
· Anti-HBc total (IgM i IgG) су антитела на Cor антиген, део вируса који не улази у састав вакцине против HBV, па су тако ова антитела доказ да је било контакта са вирусом Хепатитиса Б.
· Anti-HBc IgM антитела ако су позитивна су показатељ скорашње инфекције (погледати графикон испод).
· Anti-HBs су антитела на део спољњег омотача којим вирус улази у ћелије јетре те је присуство ових антитела показатељ и контакта са вирусом и/или вакцинације (Anti-HBs може решити ову дилему).
· HBe antigen се открива убрзо после HBsAgг и нестаје после пар недеља. Присутан је код хроничне HBV инфекције.
· Anti HBe антитела се стварају неколико дана или недеља од елиминације HBeAg и присутна су годинама после ХБH инфекције.
У Градском заводу за јавно здравље Београд можете урадити тестирање на HBsAgг, а по потреби и на друге маркере HBV инфекције:
o уз упут изабраног лекара
o уз упут изабраног гинеколога (труднице)
o кроз Добровољно поверљиво саветовање и тестирање (DPST) у Саветовалишту за HIV
o о свом трошку - Ценовник
Закључак сваке дискусије везане за инфективне хепатитисе су увек промоција тестирања и вакцинација где је то могуће (Хепатитиси А и Б). За хепатитис Б постоји ефикасна и безбедна вакцина која је од 2002. године обавезна за сву новорођенчад као и за запослене у здравству. Више о вакцинацији можете сазнати на сајту Градског завода за јавно здравље Београд.
Одговорно понашање према факторима ризика је кључна превентивна мера а већ свима познат главни ризик је било какав контакт са крвљу и излучевинама друге особе као што су:
o незаштићен сексуални однос
o коришћење нестерилног (туђег) прибора за различите сврхе па чак и за ушмркавање (крварење из носне слузнице)
– титар антитела (количина антитела у крви)
· инфективног (дејство вируса, бактерија, паразита)
· токсичног (дејство алкохола, дрога, лекова...)
· аутоимуног (имунитет напада различите делове ћелија јетре-хепатоцита)
Клиничка слика набројаних врста хепатитиса је јако слична, а од симптома су присутни: жутица, бол испод десног ребарног лука, малаксалост, мучнина, губитак апетита, свраб коже и друго. Симптоми могу бити изражени у различитој мери или чак и потпуно одсутни.
Од биохемијских параметара из крви показатељи хепатитиса (и других оштећења ћелија јетре) су повишене вредности серумских трансаминаза ((ALT i AST).
Доказ да је хепатитис инфективног порекла и тачно одређивање узрочника истог је могуће само микробиолошким анализама из крви помоћу имуносеролошких и PCR тестова.
Процењује се да чак 354 милиона људи широм света живи са вирусом хепатитиса B (HBV) i C (HCV) и да за многе тестирање и лечење истих нису доступни. Срећом у Србији ситуација није таква.
Најсавременији тестови за доказивање присуства вируса и лечење су доступни свим осигураним грађанима Србије, али је свест о потреби тестирања и даље на недовољно високом нивоу.
Хепатитис Б вирус (HBV) узрокује акутну и хроничну хепатитис B инфекцију. Компликације хроничног HBV хепатитиса су цироза и карцином јетре.
Вирус хепатитиса B се преноси контактом са крвљу и излучевинама инфициране особе (убоди и посекотине контаминираним предметима, сексуални однос и друго) а често, ако је породиља позитивна, са мајке на дете приликом порођаја и током дојења.
Инфекција у раном детињству доводи у 90% случајева до хроничног хепатитиса, док је код инфекције у одраслом добу тај проценат знатно нижи и износи око 10%.
Присуство великог броја вирусних честица у милилитру крви код инфицираних, као и отпорност вируса у спољашњој средини доприноси лаком преносу вируса.
Светска здравствена организација процењује да је у 2022. години због инфекције HBV умрло око 1,1 милион људи, углавном од компликација хроничног хепатитиса.
У Градском заводу за јавно здравље Београд доступни су најсавременији тестови за детекцију различитих маркера Хепатитис B вирусне инфекције као што су:
· HBsAg најважнији показатељ активне инфекције Хепатитис Б вирусом, тестови су реактивни 3-4 недеље од инфекције (период прозора). Присуство само овог маркера није довољно за формирање јасне слике везане за ХБВ инфекцију већ га треба тумачити и у односу на друге маркере (погледати графикон испод).
· Anti-HBc total (IgM i IgG) су антитела на Cor антиген, део вируса који не улази у састав вакцине против HBV, па су тако ова антитела доказ да је било контакта са вирусом Хепатитиса Б.
· Anti-HBc IgM антитела ако су позитивна су показатељ скорашње инфекције (погледати графикон испод).
· Anti-HBs су антитела на део спољњег омотача којим вирус улази у ћелије јетре те је присуство ових антитела показатељ и контакта са вирусом и/или вакцинације (Anti-HBs може решити ову дилему).
· HBe antigen се открива убрзо после HBsAgг и нестаје после пар недеља. Присутан је код хроничне HBV инфекције.
· Anti HBe антитела се стварају неколико дана или недеља од елиминације HBeAg и присутна су годинама после ХБH инфекције.
У Градском заводу за јавно здравље Београд можете урадити тестирање на HBsAgг, а по потреби и на друге маркере HBV инфекције:
o уз упут изабраног лекара
o уз упут изабраног гинеколога (труднице)
o кроз Добровољно поверљиво саветовање и тестирање (DPST) у Саветовалишту за HIV
o о свом трошку - Ценовник
Закључак сваке дискусије везане за инфективне хепатитисе су увек промоција тестирања и вакцинација где је то могуће (Хепатитиси А и Б). За хепатитис Б постоји ефикасна и безбедна вакцина која је од 2002. године обавезна за сву новорођенчад као и за запослене у здравству. Више о вакцинацији можете сазнати на сајту Градског завода за јавно здравље Београд.
Одговорно понашање према факторима ризика је кључна превентивна мера а већ свима познат главни ризик је било какав контакт са крвљу и излучевинама друге особе као што су:
o незаштићен сексуални однос
o коришћење нестерилног (туђег) прибора за различите сврхе па чак и за ушмркавање (крварење из носне слузнице)
– титар антитела (количина антитела у крви)