Dijagnostika Hepatitisa B virusne infekcije

Hepatitis je zapaljenje jetre koje može biti različitog porekla:

·         infektivnog (dejstvo virusa, bakterija, parazita)

·         toksičnog (dejstvo alkohola, droga, lekova...) 

·         autoimunog (imunitet napada različite delove ćelija jetre-hepatocita)

Klinička slika nabrojanih vrsta hepatitisa je jako slična, a od simptoma su prisutni: žutica, bol ispod desnog rebarnog luka, malaksalost, mučnina, gubitak apetita, svrab kože i drugo. Simptomi mogu biti izraženi u različitoj meri ili čak i potpuno odsutni.

Od biohemijskih parametara iz krvi pokazatelji hepatitisa (i drugih oštećenja ćelija jetre) su povišene vrednosti serumskih transaminaza (ALT i AST).

Dokaz da je hepatitis infektivnog porekla i tačno određivanje uzročnika istog je moguće samo mikrobiološkim analizama iz krvi pomoću imunoseroloških i PCR testova.

Procenjuje se da čak 354 miliona ljudi širom sveta živi sa virusom hepatitisa B (HBV) i C (HCV) i da za mnoge testiranje i lečenje istih nisu dostupni. Srećom u Srbiji situacija nije takva.

Najsavremeniji testovi za dokazivanje prisustva virusa i lečenje su dostupni svim osiguranim građanima Srbije, ali je svest o potrebi testiranja i dalje na nedovoljno visokom nivou.

Hepatitis B virus (HBV) uzrokuje akutnu i hroničnu hepatitis B infekciju. Komplikacije hroničnog HBV hepatitisa su ciroza i karcinom jetre.

Virus hepatitisa B se prenosi kontaktom sa krvlju i izlučevinama inficirane osobe (ubodi i posekotine kontaminiranim predmetima, seksualni odnos i drugo) a često, ako je porodilja pozitivna, sa majke na dete prilikom porođaja i tokom dojenja.

Infekcija u ranom detinjstvu dovodi u 90% slučajeva do hroničnog hepatitisa, dok je kod infekcije u odraslom dobu taj procenat znatno niži i iznosi oko 10%.

Prisustvo velikog broja virusnih čestica u mililitru krvi kod inficiranih, kao i otpornost virusa u spoljašnjoj sredini doprinosi lakom prenosu virusa.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da  je u 2022. godini zbog infekcije HBV umrlo oko 1,1 milion ljudi, uglavnom od komplikacija hroničnog hepatitisa.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd dostupni su najsavremeniji testovi za detekciju različitih markera Hepatitis B virusne infekcije kao što su:

·         HBsAg najvažniji pokazatelj aktivne infekcije Hepatitis B virusom, testovi su reaktivni 3-4 nedelje od infekcije (period prozora). Prisustvo samo ovog markera nije dovoljno za formiranje jasne slike vezane za HBV infekciju već ga treba tumačiti i u odnosu na druge markere (pogledati grafikon ispod).

·         Anti-HBc total (IgM i IgG) su antitela na Cor antigen, deo virusa koji ne ulazi u sastav vakcine protiv HBV,  pa su tako ova antitela dokaz da je bilo kontakta sa virusom Hepatitisa B.

·         Anti-HBc IgM antitela ako su pozitivna su pokazatelj skorašnje infekcije (pogledati grafikon ispod).

·         Anti-HBs su antitela na deo spoljnjeg omotača kojim virus ulazi u ćelije jetre te je prisustvo ovih antitela pokazatelj i kontakta sa virusom i/ili vakcinacije (Anti-HBc može rešiti ovu dilemu).

·         HBe antigen se otkriva ubrzo posle HBsAg i nestaje posle par nedelja. Prisutan je kod hronične HBV infekcije.

·         Anti HBe antitela se stvaraju nekoliko dana ili nedelja od eliminacije HBeAg i prisutna su godinama posle HBV infekcije.

 

U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd možete uraditi testiranje na HbsAg, a po potrebi i na druge markere HBV infekcije:

o   uz uput izabranog lekara

o   uz uput izabranog ginekologa (trudnice)

o   kroz Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje (DPST) u Savetovalištu za HIV

o   o svom trošku - Cenovnik

 

Zaključak svake diskusije vezane za infektivne hepatitise su uvek promocija testiranja i vakcinacija gde je to moguće (Hepatitisi A i B). Za hepatitis B postoji efikasna i bezbedna vakcina koja je od 2002. godine obavezna za svu novorođenčad kao i za zaposlene u zdravstvu. Više o vakcinaciji možete saznati na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Odgovorno ponašanje prema faktorima rizika je ključna preventivna mera a već svima poznat glavni rizik je bilo kakav kontakt sa krvlju i izlučevinama druge osobe kao što su:

o     nezaštićen seksualni odnos

o     korišćenje nesterilnog (tuđeg) pribora za različite svrhe pa čak i za ušmrkavanje (krvarenje iz nosne sluznice)
– titar antitela (količina antitela u krvi)